Japanski javor ili Acer palmatum je biljka iz familije Sapindales. Ova drvenasta biljka je domaća u Kini, Koreji, istočnoj Mongoliji, jugoistočnoj Rusiji i Japanu. Mnogi kultivari ovog javora se uzgajaju širom sveta pre svega zbog njihovog lepog i atraktivnog izgleda, spektakularnih boja i neobičnog oblika lišća.
Detaljnije posmatrano, biljka je grm (listopadni) ili malo drvo jer ne doseže visinu veću od 10 m. Dešava se da drvce ima više stabala koja se spajaju tik iznad tla. Izgled krošnje podseća na hemisferu i to naročito kada je drvce mlado, a najčešće zauzima formu kupole u zrelom dobu, zbog čega izgleda veoma dekorativno.
Listovi japanskog javora su široki i imaju oblik dlana sa pet, sedam ili devet režnjeva i šiljcima na vrhu. Ovo drvce ima i svoje cvetove sa purpurnim i beličastim laticama. Plod japanskog javora je par krilatih orašica, a svaka orašica je dugačka oko 2 do 3 cm i u sebi nosi seme koje zahvata prečnik od 6 do 8 mm. Da bi ovo seme proklijalo, potrebna je stratifikacija.
Vrste iz rasadnika, pa čak i one iz prirode, imaju toliko genetskih varijacija da se dešava da čak i sadnice koje potiču od istog roditeljskog drveta budu toliko različite u boji, obliku i veličini listova. I sam oblik drveta varira od uspravnog do onog koji poleže.
Dugo se ova vrsta javora kultivisala samo u Japanu, zbog čega i nosi ovo ime. Ipak, početkom 19. veka, prvi primerci japanskog javora stigli su u Evropu. Od tada se ovo drvo gaji u svim područjima sa umerenom klimom, širom sveta.
Za to što je japanski javor stigao i u evropske zemlje treba da zahvalimo botaničaru Karlu Peteru Tunbergu koji je putovao u Japan krajem 18. veka. Ovaj Šveđanin je, naime, otkrio crteže malog drveta koje je postalo sinonim za visoku umetnost orijentalnih vrtova. On je ovom drvetu nadenuo ime “palmatum” po obliku lista koji je ličio na oblik dlana (palm-dlan).
Vekovima su japanski hortikulturalisti razvijali kultivare javora pronađenih u Japanu, Kini i Koreji, jer su oni bili popularan izbor za ljubitelje bonsaija.
Japanski javor – uzgoj i sadnja
U današnje vreme su komercijalno dostupne mnoge sorte japanskog javora. One zaista predstavljaju popularnu stavku u garden centrima i drugim maloprodajnim objektima koji se bave prodajom rasada i semena biljaka.
Najpopularnija sorta japanskog javora jeste crvenolisna, a odmah pored nje je i kaskadni zeleni grm sa duboko zasečenim listovima.
U svakom slučaju, sa toliko različitih boja, veličina i oblika listova, teško je opisati kako izgleda pravi japanski javor, ali bez izuzetka, ovo atraktivno drvo sa svojim prefinjenim navikama kada je rast u pitanju je pravi izbor za kućni vrt ili dvorište. Ulepšaće izgled vaše kuće i okućnice.
Uzgajanje japanskog javora je odlično za travnjake, a manji kultivari su idealni kao granični grmovi na obodima dvorišta, parkića , itd.
Kada uzgajate japanski javor, njemu je potrebna lokacija su puno sunca ili sa delimičnom senkom, ali sadnja na direktnom suncu može dovesti do sušenja lišća naročito kod mladica i to u toku letnjih meseci, u toplim klimatskim područjima. Kako drvo bude raslo tako ćete primetiti manje sparušenog lišća.
Pored toga, uzgajanje japanskog javora na lokacijama sa puno svetlosti vodiće do intenzivnije boje u jesen.
Drvo se dobro razvija u svim tipovima zemljišta sve dok je tlo dobro drenirano. Nega japanskog javora je laka. Briga tokom leta podrazumeva uglavnom obezbeđivanje dovoljno vode kako bi se sprečio stres. Zalivajte drvo redovno ukoliko nema kiša. Neka voda ide duboko do korena, tako da tlo može apsorbovati što više.
Smanjujte količinu vode u kasno leto kako biste intenzivirali jesenje boje. Dodajte jedan sloj malča kako biste pomogli da zemlja ostane vlažna i kako biste sprečili rast korova. Ozbiljnije orezivanje treba izvesti u kasnu zimu. Odsecite zadebljale unutrašnje grančice i grane, ali ostavite one koje čine strukturu drveta. Možete praviti i male, korektivne rezove u bilo koje doba godine.
Koliko dugo živi drvce japanskog javora?
Japanski javor je poznat po svojim malim, delikatnim listovima sa upadljivim zasecima koji se šire ka spolja i podsećaju na prste ruke. Ovi listovi dobijaju divne nijanse narandžaste, crvene ili purpurne boje u jesen. Postoji mnogo interesantnih činjenica o japanskom javoru, uključujući i koliko ovo drvo može da živi. Životni vek japanskog javora uglavnom zavisi od nege i uslova životne sredine.
Japanski javor obično raste 30.5 cm godišnje prvih 50 godina, a može da živi i preko 100 godina.
Životni vek japanskog javora varira u zavisnosti od srećnih okolnosti i nege. Ovo drveće može tolerisati senovito mesto, ali vruće, potpuno osunčano mesto može smanjiti njegov životni vek. Na životni vek japanskog javora takođe može negativno da utiče i stajaća voda, loš kvalitet zemljišta, suša, bolesti i nepravilno orezivanje i sadnja.
Ako želite da poboljšate životni vek japanskog javora, pružite mu redovno zalivanje, obezbedite godišnju primenu kvalitetnog komposta i posadite ga na dobroj lokaciji koja pruža parcijalnu hladovinu i dobru drenažu (odvod).
Japanski javor je visoko podložan Werticilium wilt, što je bolest povezana sa tlom. Ova bolest utiče na to da lišće vene, a samim tim dovodi do progresivnog odumiranja grana. Najbolji način da rešite ovaj problem jeste da nahranite svoj japanski javor dobrom zemljom, da ga redovno zalivate i makar jednom godišnje prihranjujete kako biste produžili njegov život što duže.
Pre nego što zasadite japanski javor, testirajte tlo na bolesti. Japanski javor ima lošu reputaciju kada je u pitanju nepravilan razvoj korena koji se uvija sam oko sebe i na taj način spušta samo stablo i davi drvo, pa skraćuje svoj životni vek. Nepravilna instalacija drveta je primarni uzrok ovome. Izuvijan koren skraćuje životni vek japanskog javora.
Uverite se da je rupa u koju sadite japanski javor dva puta veća od lopte korena i uverite se da se koren širi van rupe za sadnju. Ako želite da produžite život svom japanskom javoru, gledajte da nikako ne povredite koren. Koren koji je zasečen i povređen lakše prima gljivice.
Oblikujte svoj japanski javor dok je mlad i dok raste kako biste ga pravilno formirali uz mali broj rezova. Izaberite kultivar koji odgovara prostoru u kome raste, tako da ne morate kasnije da ga rasađujete.
Da li se japanski javor može gajiti u saksiji?
Da, može. Ako imate trem, terasu ili neki veći hodnik, onda imate sve ono što vam je potrebno za gajenje japanskog javora u saksiji. Graciozni japanski javor uspeva u saksijama dokle god znate kako da ga pravilno posadite.
Uzgajanje japanskog javora u saksiji i nije tako neuobičajeno kao što mislite. Mnoge različite vrste drveća uspevaju u saksijama. Što je manje drvo kada sazri, to je veća verovatnoća da će drvo lepo uspevati u velikoj saksiji. U saksijama može rasti i zimzeleno i listopadno drveće. Manje vrste i patuljaste vrste zimzelenog drveća obično lepo napreduju u ovim uslovima. Isto tako i mali primerci japanskog javora.
Uopšte nije teško započeti uzgajanje japanskog javora u saksiji. Da biste započeli sa ovim poslom, morate nabaviti veliku saksiju, dobru zemlju za saksiju i delimično sunčanu lokaciju. Prvi korak će se sastojati iz odabira vrste, tj. sorte japanskog javora koja bi dobro funkcionisala na vašem klimatskom prostoru. Izaberite patuljastu ili polupatuljastu sortu.
Generalno, ovi javorovi rastu sporije u saksijama i razvijaju manji korenski sistem. Ako izaberete sortu koja ne narasta u visinu više od 3 m, onda nećete morati da vršite godišnje orezivanje.
Ako želite zdrav, srećan japanski javor u saksiji, moraćete da ga zasadite u saksiji koja je dva puta veća od korenskog sistema vašeg primerka. Imperativ je da saksija ima jednu ili više rupa za odvod. Održavajte zemlju vlažnom, ali ne mokrom. Koristite zemlju dobrog kvaliteta da biste napunili saksiju i zalivajte dobro.
Nemojte đubriti i prihranjivati sve do proleća, pa čak i tada razblažite prihranu vodom da biste joj prepolovili snagu. Tek kada vidite da korenove grane dodiruju dno saksije, vreme je za orezivanje korena. Izvadite veće komade, a to će manjima napraviti prostora da se razviju.
Japanski javor kod nas
Kao što je već rečeno, javor kao biljna vrsta ima preko 150 različitih kultivara. Ipak, ako se gleda njegova dekorativna funkcija, onda je japanski javor najrasprostranjeniji. Kod nas se može naći i pod imenima dlanolisni javor ili crvenolisni javor, iako postoje sorte koje daju listove različitih boja. Japanski javor kroz sezone menja svoju boju, a boja listova će zavisiti i od klimatskih uslova, kao i od lokacije gde je posađeno drvce.
Smatra se da ovo drvo može da izdrži i do -30º C, pa lepo uspeva i u našim krajevima i preživi jake zime.
Ovo drvo, koje se po svojoj lepoti ističe, uglavnom se sadi samo i može da bude smešteno u sam centar vrta ili bašte. Ipak, lepo je kombinovati ga i sa drugim sadnicama, na primer sa niskim žbunovima i patuljastim biljkama.
Stručnjaci preporučuju sađenje kalemljenih kultivara jer će oni obezbediti kvalitetniju biljku koja može da potraje. Kod nas se cene malih sadnica kreću od 700 do 1.500 dinara.
Smatra se da japanski javor treba presaditi posle tri godine, ako ga uzgajamo u vrtu. Ukoliko ga gajimo u saksiji, onda ga treba presaditi svake godine.
Uzgajivači savetuju dodavanje sporootopive prihrane svakog aprila. U isto vreme, trebalo bi da se uklone mrazom oštećene grane.
U našim rasadnicima se mogu naći japanski javorovi razmnoženi putem semena ili putem reznica.
Kako razmnožiti japanski javor uz pomoć reznica?
Reznicu japanskog javora treba uzeti u proleće, pa dodati hormone kako bi počela da klija i da pušta žile. Najbolje je da reznica ima oko 15-16 cm i 5-6 listova.
Reznica se ovlaži i spusti u preparat (hormonski) koji je pripravljen specijalno za drvenaste vrste. Kada reznica pusti žilice, vreme je da se iskopa rupa na čije se dno stavi malo peska, pa se reznica spusti uspravno tako da iznad zemlje bude nekih 5-6 cm.
Zemlja se ispritiska da bi se reznica pričvrstila. Tom prilikom možete naprskati malo sredstva protiv gljivica.
