Put do sreće je možda drugačiji nego što mislimo… (foto: thephotographymuse/Flickr.com)
Naš dan čine izbori koje izvršavamo po automatizmu i prihvatamo ih kao normalne i neophodne. Međutim, ti izbori se vrlo često kose sa izborima koje bi trebalo da izvršavamo kako bismo se osećali srećno, zadovoljno i zdravo. A fascinantno je kako ne razmišljamo o tome.
10 uobičajenih pogrešnih izbora koje činimo svakodnevno, a da toga nismo ni svesni su…
1. Izbegavanje duboke i značajne veze
Još od nastanka čoveka, ljudi žive u zajednici. Dakle, veza među ljudima je postojala još od našeg nastanka. Upravo ta veza našim životima daje smisao i vrednost.
Koliko je važna ta povezanost govore i podaci da ljudi sa jačim socijalnim vezama žive duže i zdravije. Neki tvrde da jaka prijateljstva pomažu u borbi protiv raka i smanjuju procenat smrtnosti.
Jaka i duga veza, kao i brak, smanjuju rizik od depresije, samoubistva i bolesti zavisnosti. Sprovedena je i studija u kojoj je učestvovalo oko 6.000 ljudi. Na osnovu te studije ustanovljeno je da ljudi u braku žive duže i da brak nikada nije bio uzrok prerane smrti.
Stanovnici Okinave u Japanu registrovani su kao ljudi koji imaju neverovatnu dugovečnost i pored toga što važe za jedna od najsiromašnijih sredina u zemlji. Razlog za to su jake porodične veze.
Šta nam govore sve te različite studije?
Kao što smo već rekli na početku, čovek je društveno biće od svog nastanka pa sve do danas i stvoren je da živi u zajednici. Bilo da se radi o ljubavi, porodici, prijateljstvu, čovek bez bliske veze sa drugim čovekom ne može biti potpuno zdrav i srećan.
2. Sedenje po ceo dan
Nekada se posao koji je podrazumevao sedenje smatrao privilegijom i svi su ga želeli. U poslednje vreme se to promenilo. Većina nas sedi dok radi, ali nismo ni malo srećni zbog toga. Internet je pun članaka u kojima piše kako dugo sedenje nije zdravo iz više razloga. To pokazuju i brojne studije sprovedene na tu temu.
Problem je što, osim na poslu, sedimo i kod kuće. Odmarajući se pred TV ekranom i gledajući omiljenu seriju, povećavamo rizik kardiovaskularnih oboljenja i smrti, bez obzira na fizičke aktivnosti.
3. Nikada ne odvajamo vreme samo za disanje
A i zašto bismo, dišemo stalno. Ovo je jedno očekivano razmišljanje, ali skroz pogrešno. Sedeti 15 minuta i samo disati predstavlja meditaciju. Ova meditacija, kao i niz drugih, značajno poboljšava kvalitet života. Omogućuje nam da se oslobodimo stresa i anksioznosti, smanjuje bes i poboljšava kvalitet sna. Kolika je njena snaga govori nam podatak da se sprovodi i kod zatvorenika koji su učinili mnoga zlodela.
4. Ne priklanjamo se nijednoj zajednici
Medicinska istraživanja su otkrila razne pozitivne strane religije i duhovnosti. Religija takođe pomaže u filtriranju besa i samokontrole. Verske grupe nude zaista jak izvor zajednice i prijateljstva, bez obzira na vašu poziciju u društvu, što jako pozitivno utiče na zdravlje i sreću. Prednost verskih grupa i prijateljstva koje one pružaju je što uglavnom traju decenijama što svakako uliva sigurnost.
Ako niste religiozni i ne želite da učestvujete u religijskim obredima, pronađite grupu ljudi sa interesovanjima sličnim vašim. Važan je osećaj pripadnosti i zajednice radi očuvanja unutrašnjeg mira, podrške, zdravlja i sreće.
5. Ignorisanje svoje kreativne sposobnosti
Istraživanja pokazuju da osobe koje smatraju da su kreativne, smanjuju rizik za dobijanje raznih bolesti. Kreativnost ne samo da štiti vaše zdravlje već ga poboljšava, kao i raspoloženje. To pokazuje i studija sa Harvarda gde je ustanovljeno da umetnost umanjuje stres i anksioznost, povećava pozitivne emocije i smanjuje rizik od depresije.
Druga studija sprovedena u medicinske svrhe, pokazala je da kreativno pisanje poboljšava imuni sistem kod osoba obolelih od HIV-a.
6. Provođenje dana u zatvorenom prostoru
I kod ove greške zaboravljamo da smo živo biće kome je potrebna priroda, svež vazduh, Sunce… Da li je u pitanju daleko istraživačko putovanje ili šetnja po obližnjem parku, vrtu ili šumi, nije naročito bitno, bitno je izaći napolje. Istraživanje ili jednostavna šetnja poboljšaće vaše mentalne i fizičke sposobnosti.
Kolika je moć prirode, shvatili su i istraživači koji su organizovali izlete u pustinju. Na tim izletima su učestvovale osobe sa viškom kilograma, manjkom samopouzdanja, pa čak i seksualni prestupnici. Kod svake od ovih kategorija zabeležen je napredak.
Istraživanje i druženje u prirodi ne samo da povećava samopouzdanje već vas i čini odgovornijima i poboljšava komunikaciju sa drugim ljudima.
7. Trošite vreme, a ne doprinose
“Kada prestanete da dajete svoj doprinos, počinjete da umirete.” Eleanor Roosevelt
Čini se kao da živimo živote na pokretnoj traci. Većinu stvari radimo ustaljeno – ustajemo, idemo na posao, obavljamo posao, jedemo, gledamo televiziju, koristimo nekvalitetne informacije, opet jedemo, spavamo i tako svakog dana. Faktički ne živimo, već životarimo. U svemu tome zaboravljamo da je suština našeg života doprinos.
Konzumiramo svet oko nas, umesto da ga stvaramo. Stvaranje doprinosa je ustvari življenje života i to zdravo, srećno i sadržajno.
Mi možda ne možemo kontrolisati količinu vremena koje ćemo provesti na zemlji, ali možemo način na koji ćemo to vreme iskoristiti.
Naši doprinosi ne moraju biti veliki. Nije svako od nas Nikola Tesla koji će izmisliti mnoštvo stvari koje će ostati čovečanstvu, ali možemo na toliko načina da učinimo naš život zdravijim i lepšim. Spremite sebi doručak umesto da ga kupite, naučite dete da vozi bicikl, umesto da čitate tuđe stavove, napišite neki.
Nije bitna veličina doprinosa, već količina, a dovoljna količina je kada se svakog dana osećate živim.
8. Radite posao koji ne volite
Svesni smo da je teško naći posao, međutim da li onda treba pristati na bilo kakav posao? Naravno da ne. Nijedan posao nije vredan vašeg zdravlja i sreće. Ako vam novac predstavlja argument, razmislite da li zbog njega možete da istrpite mnogo stvari koje vam ne odgovaraju i da sačuvate vaše zdravlje.
Obavljanje posla koji ne volite duži vremenski period može znatno uticati na vaše zdravlje. U Japanu za ljude koji umiru zbog prekovremenog rada i stresa na posla nazivaju “Kiroshi” , što znači “Smrt prekomernim radom”.
Napetost, stres, preveliki prekovremeni rad, loši odnosi sa šefom ili saradnicima mogu uzrokovati mnoge bolesti, pa i bolesti srca.
9. Jedete sami
Ovo možda ne zvuči kao nešto pogrešno, ali ipak jeste. Ljudi se uglavnom ne trude kada jedu samu, više je bitno da se pojede nešto kako bi se utolila glad nego šta se pojede. Kada jedemo u društvu uglavnom više biramo i jedemo raznovrsnije i uglavnom zdravije. U ovo ćete se i sami uveriti ukoliko sagledate situaciju na poslu ili fakultetu.
10. Verujete da ste nedostojni zdravlja, sreće i ljubavi
Verovatno vam strašno zvuči, ali ne treba da se bojite ako pripadate ovoj vrsti, niste jedini, naprotiv. Jedino što razlikuje vas i osobe koje misle da su dostojne svega je samo stav i hrabrost da se tako misli. Možda zvuči kao fraza, ali složićete se da misli postaju reči, reči postaju dela. Tako je i u ovom slučaju.
Morate da verujete u sebe, ali i sebi. Neki jednostavno veruju da su dostojni i jesu, ako verujete da niste onda zaista niste, sve dok ne promenite svoje mišljenje. Jedino što vas sprečava da promenite svoje mišljenje je strah. Kada se njega oslobodite i pristanete da budete ono što jeste i budete srećni zbog toga, postaćete dostojni. Ne zaboravite da prvo morate da volite sebe i drugi će voleti vas.
Voditi zdrav način života ne znači samo dovesti ishranu u red i naporno trenirati. To jesu važne stavke, ali ne zaboravite i ostale kao što su ovih 10 pomenutih, jer one igraju jako bitnu ulogu u vašem zdravlju i sreći.
Ako vam ishrana ne odgovara, promenićete je, ako vam određeni tip treninga ne odgovara, izabraćete neki drugi. Sve su to stvari koje vrlo brzo i lako primenite, problem prave greške koje pravimo svakodnevno, a da toga nismo ni svesni.
Nekad je rešenje problema baš sam pronalazak problema.
