Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Svako ko je barem jednom svratio do mog bloga zna da sam veliki fan humusa. Jela sam ga često i pre nego što sam počela da se hranim prema osnovnim principima hrono ishrane. Ne sećam se kada sam ga prvi put probala, verovatno na jednom od putovanja u arapske zemlje. Ovaj namaz potiče odatle, ali nema kuhinje u svetu u kojoj nije prihvaćen.
Pravi se od leblebija (slanutka), maslinovog ulja, belog luka, limunovog soka i tahinija (susam paste). To je osnova. A onda može da se obogati bilo čim. Meni najzanimljivija kombinacija je bila ona sa dobro izdinstanim crvenim lukom.
Pored toga što je fantastično ukusan, humus je jako zdrav. I evo pet razloga zašto bi trebalo da ga jedete:
1. Borac protiv anemije
Meso je najbolji izvor gvožđa, ali ga ima i u drugim namirnicama, pa tako i u leblebijama. Nutricionisti smatraju da je jedna šolja leblebija dovoljna da se unese 25 % od potrebnog dnevnog unosa gvožđa.
2. Smanjuje rizik od ugrušaka
U leblebijama postoje vitamin E i vitamin K koji su snažni borci protiv zgrušnjavanja krvi i stvaranja ugrušaka. Pored leblebija, u ishrani bi iz istog razloga trebalo da bude zastupljeno i sočivo.
3. Reguliše šećer u krvi
Leblebije se takođe preporučuju i dijabetičarima jer sporo otpuštaju šećer s obzirom na to da spadaju u složene ugljene hidrate. Takođe imaju i dosta biljnog proteina koji pomaže u regulisanju šećera.
4. Smanjuje loš holesterol
Istraživanja pokazuju da redovno korišćenje humusa u ishrani može da utiče na smanjenje takozvanog lošeg holesterola pošto su leblebije pune izoflavona, značajnog antioksidansa.
5. Saborac u gubljenju kilograma
Ukoliko se ne preteruje sa ovim namazom, humus može da bude odličan saborac pri gubljenju kilograma jer su leblebije pune vlakana koje će vas duže držati sitim, ali i pomoći pri održavanju sistema za varenje.
Humus se jednostavno pravi, ali mnogi beže od njega zato što leblebijama treba dosta vremena da se skuvaju. Po pravilu, leblebije bi trebalo držati preko noći potopljene u hladnoj vodi, a sledeći dan ih kuvati barem sat vremena. Na svu sreću, sada humus može i da se kupi. U svim većim marketima u Srbiji možete da pronađete Ribella proizvode. Postoje velika pakovanja, kakvo sam ja koristila, i mala koja su zgodna kada ne stignete da organizujete doručak pa morate nešto u hodu ili na poslu.
Ribella Hummus pravi se u osam ukusa – natural, pikant, kari, urnebes, sa semenkama bundeve, sa šitake pečurkama, kukuruz i odnedavno i cvekla. Proizvode možete pogledati i na Fejsbuku i Instagramu.
U ovaj namaz volim svašta da dodajem, ali mi je najdraži u svom osnovnom izdanju. Ali skoro nikad ne propustim da dodam preko humusa još malo maslinovog ulja.
I slaže se sa svime. Čak i prema pravilima hrono ishrane može da se jede i sa suhomesnatim, sa jajima i sa mlečnim proizvodima. Pa nek svako napravi svoju kombinaciju. Jutros sam ga jela uz domaći hleb, crne masline i štapiće šargarepe.
Za hleb vam je potrebno:
- 100 grama speltinog brašna
- 100 grama ražanog brašna
- 40 grama heljdinog brašna
- 40 grama ovsenog brašna
- 1 kašičica belog luka u prahu
- 1 kašičica origana
- 1 ravna kašičica morske soli
- 2 kašičice praška za pecivo
- 1 kašika belog susama
- 1 kašika maslinovog ulja
- 240 militara kisele vode
Prvo uključite rernu da se zagreje, stavite na 210 stepeni.
U činiji umešate suve sastojke, a zatim dodate maslinovo ulje i kiselu vodu. Sve lepo umešate kašikom. Dobićete baš gustu smesu. U sud (na slici možete da vidite veličinu) sam stavila pek papir a onda presula smesu. Mokrim rukama sam je razvila po sudu, a onda je zarezala nožem malo po površini.
Na kraju sam posula malo brašna preko hleba. Stavila sam sud u rernu i povećala temperaturu na 220. Ovog puta sam hleb pekla bez pokrivanja, otprilike 35 minuta. Proverite čačkalicom da li je gotov. Zabodite je u sredinu hleba i izvucite. Ako se ništa ne lepi za nju, to je to.
Prijatno!
pr
