Fibromialgija je bolest koju karakteriše dugotrajna bol u mišićima i mekim tkivima, bez jasno definisane lokalizacije. Glavobolje, ukočenost, umor i malaksalost definišu ovu bolest. Osim toga, dolazi i do poremećaja spavanja, a san, ako ga ima, nije kvalitetan, tu je buđenje bezvoljno i umorno.
Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat, a standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije, i skaneri prikazuju fiziološko stanje. Primetna je bol na dodir, ali tu već postoji neko pravilo gde se najčešće javlja. To su prednja i zadnja strana vrata, lopatična regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob. Takođe je potvrđeno i da više obolevaju žene od muškaraca, kao i da je period adolescencije najčešće vezan za nastanak ove bolesti.
Regulišite svoj ritam
Najpre treba otkloniti uzrok stresa, a to je i najteži zadatak. Uzroci mogu da budu različiti, ali je bitno prepoznati šta vam najviše smeta. Obzirom da je način života dosta neprijatan, i da je doveo do pojave bolesti, treba da postanete svesni sopstvenog zdravstvenog stanja i kako je do toga došlo. Ishrana mora da bude redovna i zdrava. Dnevni ritam treba da počne i da se završi u pristojno vreme, a u komunikaciji sa ljudima imajte više pažnje. Sve što je višak i neprijatno odbacite. Sa ovakvom postavkom počnite i proces lečenja i drugu fazu koju prepuštate stručnjacima.
Izloženost stresu predstavlja značajan razlog nastanka fibromialgije. Pitanje je gde prestaje stres i gde on dobija fizičku formu u vidu ovog poremećaja. Trebalo bi zamisliti nešto što je jako apstraktno kao što su stres i uticaj koji ima na fizičko telo, u meri da može da izazove tegobu u smislu fibromialgije koja je tako konkretna. Primećeno je i da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom autoimunih bolesti, koje su rezultat poremećenog imunog sistema. U ovom trenutku svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije.
S obzirom na to da je velika količina simptoma koji karakterišu ovu bolest, a da su oni međusobno nespojivi i terapija je takva. Najčešće se koriste sedativi i analgetici. U lečenju se primenjuju i fizikalne procedure koje bi vas rešile bolova. Koriste se analgetici koji se elektroforezom lokalno unose. Osim analgezije potrebno je reći da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi imaju jedan isti cilj, a to je da se prokrvi bolna regija i da se pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte i uzme šta mu treba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu obolelom od fibromialgije. Razlog za to je pospešivanje cirkulacije u bolnoj regiji. Pored fizikalnih procedura primenjuje se i terapeutska masaža.
Sledeća faza u tretmanu fibromialgije je primena kineziterapijskih procedura ili primena terapeutskih vežbi. Naravno bilo bi dobro kada bi se sve ovo kombinovalo sa bazenom i plivanjem. Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi kao kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića. Ne zaboravite da izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vaše zdravstveno stanje je na vama, a stručnjaci su tu da vas usmere.
