Foto: Profimedia
Tali Šarot, autorka knjige pod nazivom „Optimističke sklonosti: Putovanje neracionalno pozitivnom mozga“, pokušala je da svojim čitaocima približi sva blagotvorna dejstva pozitivnog razmišljanja i da utvrdi otkud kod pojedinaca optimizam i pesimizam, kao i od čega zavisi koja će od ove dve vrste stavova biti dominantnija.
Šarotova objašnjava da optimističko viđenje sveta smanjuje nivo stresa, čini nas fizički zdravijima i bezbrižnijima, čak i ukoliko se naše nade i očekivanja ne ispune. Uz to, ona veruje da je za zamišljanje pozitivne budućnosti zadužena odgovarajuća neurobiološka osnova.
„Ljudi ne grade optimistički stav čitanjem velikog broja knjiga samopomoći“, smatra Tali Šarot. „Optimizam je, možda, neophodan za opstanak, zbog čega je deo najsloženijeg organa – mozga.“
Ona, naime, veruje da koren optimizma jednog čoveka počinje jednom nesvakidašnjom mogućnošću: mentalnim putovanjem kroz vreme. Svojim umom, pojedinac se kreće kroz vreme i prostor , a pozitivno razmišljanje čini sposobnost maštanja još lakšom i bogatijom.
„Mnogi od nas uzimaju sopstvenu sposobnost mentalnog putovanja kroz vreme zdravo za gotovo“, piše Šarotova i objašnjava zbog čega je ova mogućnost važna. „Omogućava nam da planiramo dane koji nam predstoje, da pripremamo zalihe hrane i drugih sredstava za dane oskudice, da radimo naporno i vredno i za to očekujemo nagradu.“
