Planeta na kojoj živimo treba da se ponaša kao veliki magnet i tako bi omogućavala pravilan i nesmetan razvoj svih živih bića na njoj (ima severni i južni pol, magnetne linije sila izviru iz severnog, a uviru u južni pol). Zahvaljujući postojanju snažnog magnetnog polja oko zemlje, stvoren je život na njoj. Na žalost, danas je magnetizam zemlje jako smanjen, u proseku oko 0.5 Gaussa, što je između ostalog uzrokovalo i pad magnetnog polja čovekovih ćelija. Na pojedinim delovima naše planete prisutna su još uvek snažna magnetna zračenja, pa su ta mesta poznata po tome što povoljno utiču na zdravlje (Lurd u Francuskoj, Najdanovi krugovi kod Male Krsne, Sedona u Arizoni, jug Italije).
Zašto je potrebno koristiti magnete?
Pad magnetnog polja čovekovih ćelija u medicini je okarakterisan kao sindrom hroničnog umora. On se ogleda u jednoj tipičnoj rečenici: “Legnem umoran, ustanem umoran, a spavam cele noći!“ Pad magnetnog polja uzrokuje lošu cirkulaciju i samim tim slabije dovođenje kiseonika i hrane u ćelije (slaba razmena jona na ćelijskim membranama). To u osnovi dovodi do narušavanja imunološkog statusa organizma. Osnovni simptomi ovog poremećaja su umor, malaksalost, adinamija, nedostatak energije i koncentracije, nespecifične glavobolje, nesanica i dr. Potrebno je na svim mestima za stimulaciju cirkulacije nositi magnete i to u ukupnoj jačini magnetnog polja između deset i dvadeset hiljada Gaussa. Tako jačate magnetno polje svojih ćelija, a stimulacijom cirkulacije stimulišete i imunitet, jer bolja oksigenacija stimuliše proizvodnju funkcionalno aktivnih T-limfocita i endorfina, a smanjuje lučenje hormona koji pojačavaju stres, jer je i stres jedan od najvažnijih faktora koji utiču na smanjenje jačine magnetnog polja čovekovih ćelija!
Pojam magneta:
Pojam magneta poznat je još 6000 godina pre naše ere. Prema čuvenoj legendi pastir Magnes je primetio da se nanule iskovane od metala lepe za pojedine stene. To su magnetne stene vulkanskog porekla. Jedna od prvih otkrivenih magnetnih stena nazvana je LODSTONE.
Postoje prirodni i veštački magneti. Prirodni su načinjeni od rude magnetita, koja se sastoji od gvožđa i njegovih oksida. Oni nastaju u trenutku hlađenja lave (magnetne stene). U veštačke magnete spadaju elektro magneti, čije jezgro je od gvožđa, a oko njega se sprovodi struja (slabe struje, niske frekvence). Magneti mogu biti i stalni i privremeni. U nakit se ugrađuje neodimijumski magnet, prirodni, stalni magnet, jedan od najjačih prirodnih magneta, jer čuva magnetizam jako dugo, za sto godina izgubi samo 1% svoje snage.
Kako najbolje iskoristiti mnogobrojna pozitivna iskustva drevnih civilizacija u korišćenju magneta za poboljšanje zdravlja?
Postavljanje magneta na površinu tela i njihovo dejstvo na ljudski organizam prvi put je proučeno od strane švajcarskog alhemičara i fizičara Paracelziusa (1493-1541). On je napisao: “Magneti imaju različite osobine, a jedna od njih je ta da oni privlače sve rdjave materije koje se mogu naći u ljudskom telu, tako da su magneti vrlo korisni kod svih vrsta upala, oticanja i čireva, kao i kod oboljenja bešike i materice“. Rimski istoričar Plinije stariji (23-79) zabeležio je da su se magneti u njegovo vreme koristili za lečenje očnih oboljenja. Persijski fizičar Avicena (980-1037) je koristio magnete kako bi odagnao simptome depresije. Drevni tekst, pisan sanskritom, Atarvaveda, govori o upotrebi magneta za zaustavljanje krvarenja. Egipatski spisi navode da su magneti bili u upotrebi u njihovoj medicini. Vikinzi sa severa Evrope koristili su magnetnu stenu, neku vrstu jakog magnetita, na mestima bola.
Englesku kraljicu Elizabetu I (1533-1603) dvorski lekar, doktor Viljem Gilbert lečio je postavljanjem magneta na kožu i uveo u zvaničnu englesku medicinu magnetoterapiju. Nemački fizičar Semjuel Haneman (1755-1843), osnivač homeopatije koristio je magnete u kombinaciji sa homeopatskom terapijom i beležio značajna poboljšanja kod bolesti zglobova, zapaljenjskih procesa, preloma i depresije. I Hipokrat je pisao o povoljnom dejstvu magneta na upalne procese i cirkulaciju. Dejstvo magneta na ljudski organizam:
Danas su jasno utvrđena dejstva magneta na ljudski organizam, a to su: dejstvo na cirkulaciju, imunitet, protiv zapaljenja i protiv otoka i bola.
Dejstvo na cirkulaciju:
Osnovno dejstvo magneta je dejstvo na cirkulaciju.
Nošenjem magneta na mestima važnim za cirkulaciju periferije i centralnu cirkulaciju, utičemo značajno na brzinu cirkulacije (radijalna arterija-mesto gde se pipa puls na ruci i na stopalima, važna mesta za stimulaciju periferne cirkulacije, i oko vrata, za stimulaciju centralne cirkulacije).
Magnetno polje stvara bipol na membranama ćelija krvi i tako dolazi do pregrupisavanja jona, te krvni elementi postaju elektropozitivni spolja, što omogućava njihovo nesmetano kretanje, bez sudaranja i usmeravanje kroz lumen krvnog suda. Takav način kretanja(mnogo brži), ne samo što sprečava sudaranje i lepljenje krvnih pločica, već i usporava taloženje LDL-holesterola i drugih supstanci na njih, pa se tako značajno usporavaju procesi arterioskleroze. Tako je magnetoterapija našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova (hipertenzija, angina pectoris i infarkt srca, šlogovi) i kod mnogih drugih bolesti koje imaju komplikacije na krvnim sudovima, kao što je šećerna bolest .
Dejstvo na imunitet i protiv zapaljenja:
Ubrzanim kretanjem i davanjem energije leukocitima, naročito polarizacijom T-limfocita stimuliše se proces fagocitoze, ili gutanja uzročnika. Tako se rešavaju,vrlo brzo, procesi zapaljenja, ali, što je još značajnije, podiže se nivo odbrane od malignih ćelija, tj. stimuliše imunitet. Na taj način se otklanja i sindrom hroničnog umora, koji je nastao padom magnetnog polja ćelija imuniteta.
Smanjenje otoka i smanjenje bola:
Ubrzanom cirkulacijom magnetno polje donosi više kiseonika i hrane, ali pošto imamo zatvoreni sistem krvotoka, ono brže i odnosi višak tečnosti i toksine. Taj višak tečnosti su otoci, koji se pod dejstvom magnetnog polja smanjuju. Kada se smanji otok, tada se smanji i BOL, jer je bol načešće posledica pritiska viška tečnosti na nerve!
Primena magnetoterapije:
Bolesti i stanja kod kojih se naročito preporučuje primena magneta:
– Povišen krvni pritisak
– Angina pectoris, infarkt, šlog
– Šećerna bolest
– Multipla skleroza
– Parkinsonova bolest
– Fibromialgija, artritis, artroze, lumboišialgije, teniski lakat i druga bolna stanja zglobova, tetiva i mišića
– Osteoporoza i prelomi kostiju
– Hormonalni poremećaji
– Nesanica
– Depresija
– Sindrom hroničnog umora i dr.
– Usporavanje procesa starenja
Tačke za aplikaciju magneta:
Magnete možete stavljati svuda na telu, gde imate problem, jer magneti imaju najbolje lokalno dejstvo!
Nemojte ih samo savetovati onima koji imaju ugrađen pejsmeker i onima koji nose slušni aparat (mogu da nose magnete kad skinu aparat), trudnicama i dojiljama i obolelima od karcinoma!
Današnja medicina u stanju je da odgovori na sve veći broj zdravstvenih problema savremenog čoveka. Nove metode lečenja, kao što je lečenje magnetima, mnogo su učinili da se poboljša zdravlje i spase čovekov život. O lečenju magnetima i njihovoj primeni govori Branko Vorkapić, viši fizioterapeut. Osobine magneta Magnet ima sposobnost da privlači kiseonik što je od velikog značaja za lečenje. Naime, pod uticajem magneta kiseonik se iz zdravog tkiva kretanjem čestica iz regije veće koncentracije prenosi u regiju manje koncentracije i koncentriše u tkivu koje je izloženo delovanju magnetnog polja. Tkivu koje je tretirano magnetnim poljem omogućeno je normalizovanje metabolizma kiseonika, olakšan unos hranljivih materija i ubrzana eliminacija štetnih materija čime su ispunjeni osnovni uslovi za njegovo ozdravljenje. Primena Zbog širokih mogućnosti doziranja terapija magnetima ima široko polje primene. Impulsno magnetno polje može se primenjivati kod lokalnih zapaljenskih procesa na želucu, debelom crevu, prostati, koštano-zglobnom sistemu, kod zapaljenskog i degenerativnig reumatizma, povreda centralnog i perifernog nervnog sistema, poremećaja i oštećenja periferne cirkulacije (Rejnoova i Birgerova bolest), povrede mekog i koštanog tkiva. Magnetoterapija pojačava efekte lasero terapije i drugih vidova fizikalne terapije, a zbog izražene apsorpcije kiseonika izuzetno snažne efekte ispoljava kada se primenjuje neposredno posle tretmana hiperbaričnom oksigenacijom (HBO). Vrste magneta Impulsno magnetno polje – koje se danas koristi u procesu medicinske rehabilitacije je veštačkog porekla. Proizvode ga specijalni aparati koji magnetno polje emituju preko različitih elektroda tako da je omogućeno delovanje ili na ceo organizam ili na pojedine delove tela gde je potrebno. Pored toga dejstvo magnetnog polja se prilagođava osobinama tkiva ili oboljenja. Time se omogućava kvalitetno doziranje ove vrste terapije i izbegavaju se eventualna neželjena dejstava. Prirodni magneti ili magnetofore – Magnetofore su okrugle pločice koje se sastoje iz prirodnog magneta i specijalne smole. Emituju homogeno magnetno polje za razliku od veštačkih izvora. Dejstvo im je opšte na sva tkiva, ali bez mogućnosti pouzdanog doziranja. Primenjuju se lokalno na obolelo mesto, prema literaturi mogu se nositi od 2 do 24 sata dnevno. Primena ovakvih magneta sreće se i u tradicionalnoj kineskoj medicini gde magneti koriste za, kako se objašnjava, uravnoteženje energetskih puteva organizma. Iskustveno pacijenti prijavljuju prestanak tegoba u prvim danima nošenja magnetofora, ali se u većini slučajeva tegobe vraćaju posle nekoliko dana nezavisno da li aplikacija magnetofora i dalje traje. Magnetoterapiju ne treba posmatrati kao nezavisnu terapijsku metodu nego kao deo procesa lečenja sa neospornim pozitivnim efektima na organizam. Efikasnost, skraćenje vremena rehabilitacije i bezbednost primene obezbedili su magnetoterapiji stabilno mesto u medicinskoj rehabilitaciji, ali i drugim granama medicine.
Delovanje Pogodnost primene magneta je što deluje na ceo segment koji se nalazi u njegovom polju bez obzira na prepreke kakve su odeća ili imobilizacija (gips) kod preloma kostiju i nekih povreda. Na primeru preloma kosti možemo najslikovitije prikazati terapijske mogućnosti magneta. Prva linija zbrinjavanja lakšeg preloma je ortopedska repozicija polomljenih segmenata i učvršćivanje ovog položaja imobilizacijom (gips). Dužinu „nošenja gipsa“ određuje lekar a retko traje manje od mesec dana. Za ovo vreme mišići ispod gipsa atrofiraju i skraćuju se, a zahvaćeni zglobovi gube elestičnost i pokretljivost. U koliko se u ovoj fazi imobolizacije primeni magnetno polje za koje gips ne pretstavlja prepreku propadanje mekog tkiva se zaustavlja i ubrazava se zarastanje kosti. Efekti su još izraženiji ako de megnet kombinuje sa hiperbaričnom oksigenacijom (HBO).
