Kolač od limuna bez ijednog limuna, sok od narandže bez narandže, čokoladni keks bez čokolade – u nemačkim prodavnicama i restoranima je sve više prehrambenih proizvoda koji se proizvode od jeftinih surogata.
čak ni sir više nije sir! Do ovog zaključka došli su sanitarni inspektori tokom kontrole uzoraka ovčjeg sira, uzetih iz berlinskih restorana, trgovina i pekara.
Sirom se može zvati samo onaj proizvod koji u sebi sadrži 100 odsto mleka. Međutim, mlečne masti se sve češće zamenjuju jeftinom mešavinom biljne masti, vode, belančevina u prahu i aroma. Ovom zamenom za pravi sir, proizvođači uštede i do 40 odsto troškova.
Ne šteti zdravlju
Jeftini imitati su u Nemačkoj dozvoljeni, ali da li su i opasni po ljudsko zdravlje?
Njihovu upotrebu odobrilo je Savezno ministarstvo za zdravlje. S naučnog aspekta, odgovorno tvrdim da ti imitati nisu ni štetni, a ni opasni, kaže za Dojče vele stručnjaka za ishranu Manuele Marin.
Lista takozvanih varljivih proizvoda je duga: šunka napravljena od ostataka mesa i hemijskih pojačivača ukusa, italijanski sos od bosiljka bez ijedne kapi maslinovog ulja, sladoled od vanile bez prave vanile…
Stručnjaci tvrde da krivicu velikim delom snose i sami potrošači koji, u trci za što jeftinijim proizvodima, kupuju ono što se nudi po najnižoj ceni.
Kada bismo bili spremni da za životne namirnice izdvojimo više novca, mislim da bi i proizvođači manje koristili jeftine imitate. Ovako, da bi udovoljili željama kupaca, a istovremeno zadovoljili i svoj interes, ne preostaje im ništa osim da koriste jeftine veštačke proizvode, smatra Manuele Marin.
Predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača zahtevaju od proizvođača da imitati na pakovanjima gotovih proizvoda ubuduće budu jasnije označeni. Istovremeno apeluju na građane da porade na svojoj potrošačkoj svesti i da izbegavaju kupovinu ovakvih proizvoda.
Što potražnja bude manja, manja će biti i ponuda.
