POVIŠENA TEMPERATURA KOD DECE

Povišena telesna temperatura može se javiti kao jedini simptom ili udružena sa drugim tegobama: kašalj, curenje iz nosa, gušobolja, proliv, povraćanje, ospa po koži… Deca imaju nešto višu telesnu temperaturu nego odrasli. Kod zdravog deteta, temperatura je najniža ujutru, a viša posle obroka ili fizičke aktivnosti.

Zašto se javlja povišena temperatura?

Kada toksini bakterija, virusi, lekovi, proizvodi raspadanja tkiva dospeju u krv, odbrambene ćelije našeg tela raguju tako što luče tzv. unutrašnje piroksine (hiperpireksija = povišena temperatura). Ove materije preko krvi dospevaju u centar za regulaciju telesne temperature koji se nalazi u delu mozga koji se zove hipotalamus. Ovaj centar podiže temperaturu tela i započinje čitav niz imunoloških reakcija, što sve predstavlja odbrambeni mehanizam našeg tela. To znači da je porast temperature znak odgovora na infekciju (virusnu ili bakterijsku) i da nije uvek štetan za zdravlje.

Šta treba uraditi pre nego što odvedete dete kod lekara?

Dete koje ima povišenu temperaturu treba istuširati mlakom vodom, obući mu laganu pamučnu odeću i smestiti ga u provetrenu prostoriju (sobna temperatura treba da bude oko 22°C). Ponuditi mu vodu, sok, čaj, supu, laganu hranu koju dete i inače rado uzima. Mnogo je važnije da dete uzima tečnost nego da jede, pa ne treba insistirati na istoj količini hrane kao kada nije bolesno. Roditelji u kućnoj apoteci uvek treba da imaju sirup za snižavanje temperature koji se može kupiti u apoteci i bez lekarskog recepta. Kod dece se koriste dva leka: paracetamol i ibuprofen. Zabranjeno je korišćenje preparata acetilsalicilne kiseline kod dece starosti do 12 godina.

Antipiretici – Kada i koliko leka dati?

Lekovi za snižavanje temperature (antipiretici) daju se na šest do osam sati (razmak ne bi trebalo da bude manji od četiri sata), onda kada je izmerena temperatura veća od 38,5°C. Roditelji su najčešće u dilemi koliko sirupa za snižavanje temperature treba da daju i, plašeći se, obično daju mnogo manju dozu nego što je potrebno. Lekovi se kod dece doziraju po kilogramu telesne težine, a ne po uzrastu, deca preko dvanaest godina i/ili 40 kilograma uzimaju lekove u istim dozama kao i odrasli. Roditelji koji su u dilemi, treba da se posavetuju sa farmaceutom ili pedijatrom jer manja doza leka neće biti efikasna. Ranije je bilo uobičajeno tzv. doziranje sirupa na kafenu kašičicu, ali su odstupanja u veličini kašičica velika, pa se savetuje odmeravanje sirupa originalnom dozirnom posudicom koja se nalazi u pakovanju, ili špricom.

Antipiretici istovremeno služe i za suzbijanje bolova, jer imaju analgetsko dejstvo, pa se mogu dati ako se dete žali na bol u uhu ili grlu i pre nego što ode na pregled kod pedijatra ili specijaliste za bolesti uha. Toaleta nosa, kapi za nos, probiotici, mogu se davati uz antipiretike u zavisnosti od tegoba koje dete ima. Ukoliko roditelj da detetu sirup za snižavanje temperature i bolova pomoći će detetu, a neće otežati pedijatru postavljanje dijagnoze.

Kada dete sa povišenom temperaturom treba da ode kod pedijatra?

Raspoloženo, zadovoljno dete koje dobro jede i spava bez obzira na povišenu temperaturu, manje je ugroženo nego dete koje je malaksalo, pospano, nezainteresovano, odbija hranu ili neutešno plače. Febrilno novorođenče, dete koje povraća ili ima ospu po telu, prekida sisanje ili odbija hranu, treba u najkraćem roku odvesti na pregled. Pedijatar na osnovu kliničkog pregleda, rezultata laboratorijskih analiza (krvna slika i urin) odlučuje da li je detetu potreban antibiotik ili dalje lečenje u bolničkim uslovima.

U velikom procentu slučajeva uzrok povišene temperature kod dece su virusne infekcije, pa se dalje lečenje nastavlja kod kuće, samo opštim merama (pojenje, tuširanje, sirup za snižavanje temperature), uz savet roditeljima da prate pojavu znakova pogoršanja opšeg stanja malog bolesnika. Temperatura preko 39°C, pojava promuklog kašlja, sviranje u grudima, bol u uhu, obično znače da je došlo do komplikacije pa je potrebna kontrola pedijatra.

Ukoliko pitate pedijatre i roditelje da li je povišena temperatura razlog za zabrinutost odgovori će se mnogo razlikovati. Roditelji su u strahu da je povišena temperatura uvek znak ozbiljne bolesti sa verovatnom komplikacijom koja može da ugrozi dete. Pedijatri znaju da su virusne bolesti ubedljivo najćešći uzrok koji dovodi dete u njihovu ordinaciju, pa savetuju da se prvo u kućnim uslovima, uz brižljivo posmatranje deteta, daju tečnost, sirup za snižavanje temperature i bolove. U slučaju da se povišena temperatura održava (naročito iznad 39°C), dete gubi tečnost povraćanjem ili prolivom, ili se pojavi ospa, treba dete odvesti na pregled.

Kako se meri temperatura?

Na tržištu je dostupno više vrsta toplomera: stakleni toplomeri sa termometrijskom tečnošću (neke vrste alkohola, jedinjenja galijuma i dr.) i digitalni toplomeri (kontaktni i bezkontakntni – infrared). Merenje temperature se zasniva na promeni zapremine tečnosti sa promenom temperature, dok se kod digitalnih koristi osobina promene otpornosti senzora sa promenom temperature. Pouzdanost merenja medicinskih termometara za kontaktno merenje temperature zavisi od stepena toplotnog kontakta i vremena izlaganja. Staklenima treba više vremena, dok digitalni toplomeri za kraće vreme obave merenje i imaju zvučni signal, koji se oglašava na kraju merenja. Osim toga, digitalni toplomeri mogu da se nađu u obliku raznih životinja – mace, kuce, praseta, krokodila, što olakšava rad sa decom.

TUMAČENJE IZMERENIH VREDNOSTI

Smatra se da su normalne vrednosti telesne temperature 36 do 37°C, mada razultat varira od mesta i načina merenja (merenjem u uhu ili rektumu očitavaju se nešto više vrednosti nego kada se merenje vrši u ustima ili ispod pazuha). Najtačniji rezultati merenja telesne temperature dobijaju se rektalnim merenjem, ali je ova metoda neprijatna i nije preporučljiva kod dece iznad godinu dana starosti.

http://www.benuapoteka.rs/clanci-saveti/clanci/povisena-temperatura-kod-dece?parentTopicId=15