Foto: Pixabay / Pexels
U odnosu na period pre 30 godina danas se u svetu konzumira mnogo više alkohola i to pre svega zahvaljujući činjenici da se u Kini i Indiji mnogo više ispija alkohol.
Prema aktulenim pokazateljima, globalna konzumacija alkohola po glavi stanovnika biće u porastu za 17 odsto u narednoj deceniji, navodi se u istraživanju objavljenom u medicinskom žurnalu „The Lancet“. U periodu između 1990. i 2017. zabeležen je porast konzumacije alkohola u svetu za 10 odsto.
Do 2030, projekcije su da će polovina od ukupnog broja odraslog stanovništva u svetu piti alkohol dok će gotovo četvrtina posegnuti za alkoholom najmanje jednom mesečno, navodi se u istraživanju koje pokriva 189 zemalja.
Autori izveštaja ukazuju da „svet nije na pravom putu da postigne globalne ciljeve kada je reč o smanjenju štetne upotrebe alkohola“, pozivajući se na agresivne kontramere kao što su veći porez i zabrana oglašavanja.
Globalno gledano, 237 miliona muškaraca i 46 miliona žena pati od zdravstvenih poremećaja koje su posledica preterane konzumacije alkohola, od čega je najveći procenat zabeležen u Evropi (15 odsto za muškarce i 3,5 odsto za žene) i u Severnoj Americi (11,5 odsto prema pet odsto).
Pre 1990, veći procenat alkohola konzumirao se u državama sa visokim prihodima, naročito u Evropi, kaže vodeći autor istraživanja Džejkob Mantej, istraživač pri Institutu za globalnu psihologiju i psihoterapiju u Drezdenu, Nemačka.
Ipak, kako dalje navodi, ovaj obrazac se značajno promenio – beleži se značajno smanjenje konzumacije alkohola u Istočnoj Evropi i, sa druge strane, ogromno povećanje u nekoliko zemljama sa prosečnim prihodima kao što su Kina, Indija i Vijetnam.
Pre dve godine, visoki procenat odraslih uzrasta od 15 godina pa na više u Evropi i Severnoj Americi su konzumirali alkohol više nego u drugim delovima sveta.
U Kini, muškarci su popili više od 11 litara alkohola, uglavnom u formi rakije i piva dok su žene popile u proseku oko sedam litara. To je manje nego u Sjedinjenim Državama, ali predstavlja značajan skok za gotovo 70 odsto u odnosu na procenat konzumiranja alkohola koji je zabeležen u Kini 1990.
Do 2030, biće prava „mrtva trka“ između Kine i SAD – Odrasli Kinezi, predviđa se, ispijaće više od 10 litara alkohola u proseku, dok se očekuje da konzumacija alkohola u Americi bude oko 9,5 litara. Procenat populacije koja ispija alkohola znatno će se izmeniti u narednoj deceniji – predviđa se da će 77 odsto stanovnika u Kini konzumirati alkohol barem jednom a u SAD njih 73 odsto.
U Indiji, u međuvremenu, daleko manji procenat – 40 odsto i 22 odsto muškaraca i žena pili su alkohol 2017, u proseku manje od šest litara čistog alkohola. Ipak, to je dvostruko više nego 1990, a istraživači predviđaju da će do 2030, u Indiji porasti broj onih koji konzumiraju alkohol na 50 odsto.
Najmanje „alkoholisanja“ tokom 2017. zabeleženo je u Severnoj Africi i Bliskom istoku, manje od litre alkohola po odraslom za godinu dana. Najveći procenat zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi – u proseku više od 12 litara alkohola po odraslom na godišnjem nivou.
Moldavija beleži potrošnju alkohola od 15 litara po glavi stanovnika godišnje i ispred je Rusije, Francuske i Portugal gde je taj procenat oko 12 litara.
Globalno, unos alkohola porastao je sa 5,9 litara čistog alkohola po odrasloj osobi 1990. na 6,5 litara 1997. i predviđa se da će skočiti na 7,6 litara do 2030.
Širom sveta, 45 posto zabeležene potrošnje alkohola je u obliku žestokih pića, 15 odsto je pivo, a 12 odsto je vino.