Operacija žučne kese: otvorena ili laparoskopska?

Operacija žučne kese ili holecistektomija predstavlja uobičajnu proceduru odstranjivanja žučne kese iz tela.

Žučna kesa predstavlja mali organ, kruškolikog oblika, smešten u gornjem desnom delu abdomena tik uz jetru. Uloga žučne kese je skladištenje žuči, supstance koju produkuje jetra i koja služi za razlaganje masti iz hrane.

Žučna kesa nije neophodan organ za život, šta više preporučuje se njeno odstranjivanje kada počne da prouzrokuje probleme.

Uzroci za odstranjivanje žučne kese?

Najčešći uzrok odstranjenja žučne kese je izuzetno bolno žučno kamenje. Žučni kamenci se javljaju u žučnoj kesi prilikom disbalansa materija koje grade žuč. Mogu biti asimptomatski ili mogu dovesti do blokade izvodnog žučnog kanala i time iritirati samu žučnu kesu pa prouzrokovati akutni holecistitis ili pankreas pa dovesti do akutnog pankreatitisa, inflamacije oba ova organa.

Simptomi uključuju:

  • Iznenadni i intenzivni bol u stomaku
  • Mučnina i slabost, malaksalost
  • Pojava žutice – žuta prebojenost kože i beonjača

Retko je moguće primeniti tablete koje rastvaraju žučne kamence ali najefektniji i najčešći način je odstranjivanje žučne kese u celini.

Dva načina operacije

Pre operacije se sprovodi priprema koja traje određeni vremenski period i obuhvata razne analize krvi kojima se određuje stanje organizma, zatim se savetuje način života u periodu pre operacije koji smanjuje rizike, savetuje se prestanak konzumiranja cigareta. I finalno se pacijentu daje uputstvo vezano za unos tečnosti i hrane neposredno pre operacije.

Oba pristupa su jednako efikasna. Dva tipa operacije:

Laparoskopska operacija

Predstavlja manje invazivan pristup. Potencira se njeno izvođenje usled bržeg oporavka, manje vremena provedenog u bolničkoj postelji i manjih ožiljaka.

Sprovodi se pod opštom anestezijom i tokom operacije se načine 3-4 mala reza, oko 1-2cm dužine u predelu stomaka pacijenta. Kroz jedan rez se uvodi mali instrument koji ispunjava abdomen ugljen-dioksidom kako bi omogućio hirurgu da pristupi žučnoj kesici. Kroz drugi rez se uvodi laparoskop, tanka savitljiva cev sa svetlom i kamerom na vrhu u cilju vizualizacije unutrašnjosti. Drugi rezovi služe za hirurške instrumente potrebne tokom operacije, dok hirurg sve vreme operacije posmatra šta se dešava na monitoru.

Nakon operacije, pacijent se često, već kasnije tog istog dana otpušta kući. Oporavak traje oko 2 nedelje.

Otvorena operacija

Otvorena operacija podrazumeva pravljenje jednog velikog reza, dužine 10-20cm, preko abdomena, ispod rebarnog luka i vađenje žučne kesice kroz njega. Nekada tokom laparoskopske operacije, hirurg ne uspeva da vizualizuje ili pristupi žučnoj kesici i u tom momentu se odlučuje da pređe na otvorenu operaciju. Operacija se takođe sprovodi pod opštom anestezijom. Otvorena operacija može biti izbor i prilikom postojanja velike količine ožiljnog tkiva usled ranijih operacija.

Nakon operacije, pacijent ostaje hospitalizovan nekoliko dana. Oporavak traje 6-8 nedelja.

Oporavak nakon operacije

Osnovni faktor koji utiče na dužinu oporavka je tip operacije, dakle da li je u pitanju laparoskopska ili otvorena operacija.

Kao što je već napomenuto, nakon laparoskopske operacije pacijenti napuštaju bolnicu već isti dan a oporavak traje oko 2 nedelje.

Kod otvorene operacije, pacijenti ostaju u bolnici 3-5 dana nakon, dok oporavak u potpunosti traje 6-8 nedelja.

Nuspojave hirurškog zahvata

Osoba apsolutno normalno funckioniše bez žučne kesice stoga dugotrajne posledice tj. nuspojave operacije ne postoje.

Trenutne nuspojave operacije se mogu javiti i one obuhvataju sledeće:

  • Otok, bol i modra prebojenost rane, tj. reza – povlači se nakon par dana, terapija paracetamol.
  • Mučnina – posledica anestezije ili analgetika koji su Vam dati, kratkog je trajanja.
  • Bol u abdomenu i ramenima – posledica gasa koji je korišćen prilikom operacije, povlači se nakon par dana, terapija analgetici.
  • Nadutost, gasovi, dijareja – traje nekoliko nedelja, koriguje se ishranom bogatom vlaknima, povrćem, voćem, žitaricama, ili lekovima ukoliko je potrebno.
  • Nesvestica, promene raspoloženja, iritabilnost – sve se povlači napredovanjem oporavka.

Ove nuspojave su uobičajne i ne trebaju da predstavljaju razlog za brigu.

Nega hirurške rane

U najvećem broju slučajeva koriste se resorptivni šavovi, koji se ne vade, već razlažu dok su u rezu i počinju da se povlače nakon nedelju-dve.

Ukoliko su korišćeni nerosorptivni šavovi, oni se vade nakon 7-10 dana.

Sama procedura nega će Vam biti detaljno opisana, previjanje, preparati koji se koriste, kada smete da se vratite normalnom tuširanju i kupanju.

Ožiljci će u početku biti crveni i vidljivi ali oni blede vremenom i smanjuju se.

Povratak svakodnevnim navikama

Nakon laparoskopske operacije:

  • Normalna ishrana se može primenjivati odmah posle operacije, ali se preporučuje balansirana, zdrava ishrana
  • Laka fizička aktivnost poput šetanja se takođe preporučuje, uz oprez i obratiti pažnju da se ne preforsirate
  • Povratak vožnji automobila nakon nedelju dana. Obratiti pažnju samo da pojas ne povredi ranu
  • Seksualna aktivnost je dozvoljena onog momenta kada Vi to poželite, oprez, ne oslanjati se na predeo rane
  • Povratak na posao nakon 10-14 dana, u zavisnosti od prirode Vašeg posla

Kad govorimo o ovim aktivnosti nakon otvorene operacije, oporavak je duži i potrebno je da prođe više vremena pre povratka svakodnevnim aktivnostima.

Kada se obratiti doktoru?

  • Povratak originalnih simptoma
  • Intenzivan, probadajući, neizdržljiv bol
  • Povišena telesna temperatura
  • Konstantan osećaj mučnine ili povraćanje
  • Pojačan otok, crvenilo ili izlazak sadržaja iz rane
  • Pojava žutice
  • Pojava tamnog urina i blede stolice

Komplikacije

Holecistektomija se smatra relativno sigurnim operativnim zahvatom, ali kao i svaka druga operacija nosi sa sobom mali procenat rizika od razvoja komplikacija.

Komplikacije obuhvataju:

Infekcija

Može se javiti infekcija rane ili unutrašnja infekcija nakon operacije. Tada dolazi do pojave bola, pogoršavanja otoka, crvenila i sekrecije gnoja iz rane. Terapija uglavnom podrazumeva antibiotike.

Krvarenje

Retka komplikacija, ali ukoliko se javi zahteva dalje operacije kako bi se ono saniralo.

Sekrecija žuči

Kada se ukloni žučna kesica, specijalizovane klipse se primenjuju u cilju zatvaranja dela kanala koji povezuje žučnu kesu i glavni žučni vod. U retkim situacijama i pored postavljanja klipse može doći do isticanja žuči u abdominalnu šupljinu. Simptomi uključuju bol u abdomenu, otok abdomena, mučninu i povišenu telesnu temperaturu.

U nekim situacijama drenaža tečnosti može biti dovoljna, dok u drugim, stanje zahteva ponovnu operaciju.

Povreda žučnog voda

Ukoliko se povreda desi tokom operacije moguće je odmah i sanirati je. U suprotnom, dodatna operacija je potrebna.

Povreda creva i krvnih sudova

Instrumenti koji se koriste prilikom operacije mogu dovesti do oštećenja okolnog tkiva u rektim situacijama. Povrede se takođe mogu sanirati tokom same operacije ili je potrebna dodatna operacija.

Duboka venska tromboza DVT

Neke osobe se nalaze u grupi sa povišenim rizikom za razvoj krvnih ugrušaka nakon operacije. Ovo stanje se naziva duboka venska tromboza i najčešće zahvata duboke vene nogu. Ova komplikacija je izuzetno ozbiljna jer može nastati plućna embolija – stanje u kojem dolazi do blokade plućnih krvnih sudova gore napomenutim ugruškom, i prestanak dotoka krvi u pluća.

Postoje i mali rizici od same opšte anestezije poput alergijske reakcije, ali su oni vrlo retki.

Post-holecistektomijski sindrom

Nakon operacije kod nekolicine ljudi javlja se post-holecistektomijski sindrom, sa simptomima sličnim kao i pre operacije:

  • Bol u abdomenu
  • Loše varenje hrane
  • Dijareja
  • Žutica
  • Povišena telesna temperatura

Nastaje usled isticanja žuči u abdomenu ili zaostatka žučnih kamenaca u žučnim vodovima. U većini slučajeva simptomi su blagi i kratkotrajni, iako mogu perzistirati i nekoliko meseci. Tada je neophodno obratiti se svom doktoru.

Život bez žučne kesice

Organizam perfektno normalno funkcioniše nakon holecistektomije. Jetra i dalje produkuje dovoljno žuči za varenje hrane, jedina razlika je što se ona ne skladišti nigde nego se kontinuirano izlučuje u duodenum (digestivni trakt).

Original Article

Napad žuči simptomi, prva pomoć i šta jesti