Foto: Branko Vasiljevic
Oni su van vremena i van prostora; kao „igra anđela“ po rečima Livingstona, koji ih je prvi približio svetu.
Vreme i prostor realnog života Afrikanaca su, međutim, izvan vodopada. Slučajni posetilac sela Mukuni zateći će skup blatom oblepljenih drvenih koliba sagrađenih na pesku, začudo sa nazivima ulica i trgova. Svako domaćinstvo ima dvorište ograđeno koljem i u njemu kolibu za stanovanje, ognjište između dva kamena i posebni prostor za stoku.
Stoka je na ceni: dok pijemo mlako pivo ispred prodavnice bez vrata i prozora, kažu mi da je ona glavni ulog za sklapanje braka; ovi mladici, u punoj snazi a bez posla, teško će moći da otkupe buduće supruge. Glavna atrakcija u selu je ogroman baobab, na koji se onaj posetilac može popeti stepenicama.
Stotinak kilometara uzvodno je Kazungula. Mesto čiji opis nećete naći u turističkim vodičima, tačka je na kojoj se sreću granice četiri države: Zambije, Bocvane, Zimbabvea i Namibije. Čudna je to četvoromeđa, jedina na svetu.
Namibija se do ove tačke proteže uskim klinom, dugim oko pet stotina kilometara i širokim prosečno trideset kilometara, koga je Nemačka, njen raniji kolonijalni gospodar, dobila zajedno sa Helgolandom od Engleske, u zamenu za Zanzibar.
U Kazunguli se može preko reke, u Bocvanu, feribotom. Već nekoliko godina gradi se most, koji zatičemo još nedovršen; nedostaje najvažniji deo na sredini reke.
Na svakom graničnom prelazu može se videti način na koji države doživljavaju sebe, stepen paranoje od suseda, obim zabrana i kontrole. Ništa od toga nema na Kazunguli: to je prelaz, na kome nema nikakvih zabrana. LJudi su opušteni, spremni na razmenu informacija; prelazak preko granice funkcioniše lako.
Stanovnici prenose kineske plastične torbe sa odećom i kućnim stvarima uglavnom istog porekla. Jedini prašnjavi put zakrčen je kamionima koji čekaju na feribot. Najveći deo tereta koji se prevozi čine bakarni slabovi, po čijoj proizvodnji je Zambija poznata. Pored puta su tezge sa hranom i pićem, kao i improvizovani toaleti; uz pretpostavku da vam se oni neće svideti, možete svratiti i u ševar pored reke.
Oko kamiona skupljaju se dileri sa svežnjevima različitih valuta. Nude zamenu: kvača, pula, namibijskog dolara, randa, dolara, evra ali i angolske kvanze, pošto je i ta granica vrlo blizu. Kursevi su odokativni, ali se svakako ne možete obogatiti razmenom.
Uzimam samo onoliko pula koliko mi je potrebno za bocvansku stranu. Na toj strani nalazi se nacionalnom park Čobe. On obuhvata i šumsku (buš) i rečnu oblast i prava je riznica za ljubitelje prirode; u parku žive najveći afrički slonovi.
Pored je gradić Kasane u kome se nalazi nekoliko izvanrednih hotela; restorani su sa pogledom na reku Čobe, koja se lenjo kreće prema svom ušću u Zambezi, nekoliko kilometara dalje.
