Foto: Pixabay/CreativesolutionisT
Čak oko 80 odsto inficiranih ima malo ili uopšte nema simptome, dok oko 20 odsto razvije visoku temperaturu, glavobolju, povraćanje, ili ospu po koži. Oporavak traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a samo oni kod kojih je zahvaćen nervni sistem su životno ugroženi.
Kod manje od jedan odsto ljudi se razvije meningitis ili encefalitis koji je povezan sa ukočenošću vrata, konfuzijom, gubitkom svesti ili napadima koji liče na epinapade, za Stetoskop.info piše Nikola Spasojević sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako se infekcija prenosi?
Virus Zapadnog Nila (VZN) se obično prenosi preko ujeda inficiranog komarca.
Primarni rezervoar zaraze su ptice, dok se u endemskim krajevima virus održava između ptica koje su zaražene i komaraca koji se hrane njihovom krvlju.
Retko se može preneti transfuzijom krvi, transplantacijom organa, tokom prođaja ili dojenjem, a inače se ne prenosi kontaktom sa zaraženom osobom.
Najveći rizik za nastanak ozbiljne bolesti imaju stariji od 60 godina i oni sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima (SIDA, karcinomi, dijabetes)
Simptomi
Oko 80 odsto inficiranih ne pokazuje, a oko 20 odsto razvija simptome koji variraju po ozbiljnosti i javljaju se od 3 do 14 dana nakon ujeda.
Većina ljudi, koja razvije simptome, se potpuno oporavi uz malaksalost i slabost koja traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Težii oblici traju nedeljama, a vrlo retko dovode do trajnih oštećenja mozga.
Smrt nastupa u slučajevima kada je zahvaćen centralni nervni sistem.
Simptomi se kreću od blagih, poput temperature, sve do mnogo ozbiljnijih, kao što je paraliza.
Retko se razvija teška klinička slika, sa simptomima encefalitisa (upala mozga) ili meningitisa (upala moždanica). U ovom slučaju, javljaju se glavobolja, poremećaji svesti, drhtanje, grčevi, bol u mišićima, opšta slabost i paraliza.
GZN se u 20 odsto slučajeva javlja kao akutni febrilni sindrom koji traje tri do šest dana, a karakterišu ga simptomi slični gripu.
- Mogući simptomi podrazumevaju visoku temperaturu, glavobolju, jezu i drhtavicu, preznojavanje, slabost i iscrpljenost, limfadenopatiju (otečenost limfnih čvorova), pospanost, bol u zglobovima.
- Mogu se javiti takodje gastrointestinalni simptomi kao što su mučnina, povraćanje, gubitak apetita, i dijareja (proliv).
- Manje od trećine pacijenata razvije ospu.
Dijagnoza
Preliminarna dijagnoza se zasniva na postojećim simptomima, kao i mestima na koje je pacijent putovao idatuma kada je putovao, aktivnosti i epidemiološke istorije područja na kome se infekcija dogodila.
Jako je bitan podatak o ujedima komaraca u korelaciji sa akutnim febrilnim sindromom koji bi trebalo da pobudi sumnju na infekciju VZN.
Dijagnoza se postavlja na osnovu serološkog testiranja krvnog seruma i cerebrospinalne tečnosti koja se dobija lumbalnom punkcijom. Inicijalni skrining može biti obavljen ELISA tehnikom, gde se detektuju virus-specifična antitela klase IgM i neutrališuća antitela.
Lečenje
Ne postoji specifična terapija za lečenje Grozinice Zapadnog Nila, većina obolelih se oporavi bez terapije.
U blažim slučajevima, koristi se analgetska terapija u slučaju glavobolja ili mijalgije (bola u mišićima) kod odraslih. U težim sliučajevima je neophodna bolnička nega sa intravenskom nadoknadom tečnosti, terapijom protiv bola, respiratornom potporom i prevencijom sekundarnih infekcija.
Uopšteno, prognoza bolesti je povoljna
Foto: Pixabay/DarkoStojanovic
Studije su pokazale da GZN često može biti ozbiljnija nego što se do sada mislilo. Istraživanja različitih epidemija pokazuju da oporavak nekada traje i do tri meseca.
Pacijenti sa blažim oblicima GZN su podjednako ugroženi za razvijanje simptoma kao što su tremor, poremećaj motornih funkcija, koji mogu trajati i preko godinu dana. Oporavak je dug, praćen subjektivnim osećajem premora..
Smatra se da nakon preležane bolesti ostaje doživotni imunitet, koji može oslabiti tokom godina (Centers for Disease Control and Prevention).
Kako se zaštititi?
Ne postoji vakcina koja će vas sačuvati od ove bolesti. Najbolje je da učinite sve što možete kako bi izbegli ujed komaraca.
- Koristite preparate za zaštitu od ujeda insekata. Kada koriste kreme za sunčanje, prvo nanesite kremu pa onda nakon toga preparat za zastitu od insekata. Preparat za zatitu od ujeda insekata treba oprati sa kože pre spavanja.
- Nosite majice sa dugim rukavima i pantalone sa dugim nogavicama. Majice bi trebalo da budu upasane.
- Koristiti preparate sa permetrinom koji se može naneti na odeću, obuću, šatore, mreže protiv komaraca. Ne nanositi slične pereparate ispod odeće!
- Većina komaraca, koji prenose bolest, je najaktivnija u sumrak i noću.
- Postavite mrežice za komarce u spavaćim sobama.
- Isušite i redovno menjajte rezervoare stajaće vode u domaćinstvu (voda za kućne ljubimce, bazeni, podmetači za saksije…)
- Boravite u rashlađenim, dobro osunčanim prostorijama.
