Foto: Wikipedia
Matematičar je odabran sa liste od oko 1000 naučnika, što je priznanje za njegov rad tokom Drugog svetskog rata, ali i svojevrsno izvinjenje za golgotu koju je prošao nakon rata zbog svog seksualnog opredeljenja. Naime, Tjuring je bio homoseksualac u vreme kada je to bilo nezakonito u Velikoj Britaniji. Homoseksualizam je smatran za mentalnu bolest, te je Tjuring 1952. osuđen zbog veze sa muškarcem u Mančesteru, i podvrgnut hormonskoj terapiji (primao je injekcije estrogena). To je, ujedno, i označilo kraj njegovog rada. Umro je dve godine kasnije, 1954, usled trovanja cijanidom. NJegova smrt proglašena je samoubistvom.
Osuda iz 1952. za „teško nedolično ponašanje“ ukinuta je kada ga je, posthumno, pomilovala Kraljica Elizabeta II 24. decembra 2013. Tjuring je time postao tek četvrta osoba od 1945. koja je u Ujedinjenom Kraljevstvu dobila kraljevsko pomilovanje.
Mnogi kažu da nedavna odluka Banke Engleske predstavlja poslednji čin potpune rehabilitacije velikog matematičara.
„Alan Tjuring je bio izvrstan matematičar, čiji je rad imao nemerljiv uticaj na to kako živimo danas. Zasluge kao utemeljivača kompjuterskih nauka i veštačke inteligencije, ali i ratnog heroja, su dalekosežne i utrle su put mnogima“, rekao je Mark Karni, guverner Banke Engleske.
„Tjuring je div na čijim ramenima sada stoje mnogi.“
Banka Engleske je ukazala na Tjuringovu ključnu ulogu u razvoju ranih kompjutera, najpre u Nacionalnoj laboratoriji za fiziku, a kasnije i na Univerzitetu u Mančesteru.
„On je udario temelje radu na veštačkoj inteligenciji razmatrajući pitanje da li mašine mogu da masle“, stoji u saopštenju Banke Engleske.
„Tjuring je bio homoseksualac i posthumno je pomilovan od strane kraljice, pošto je bio osuđen za grubu nepristojnost za njegov odnos sa muškarcem. NJegovo nasleđe i dalje ima uticaj na nauku i društvo danas.“
Piter Tačel, borac za prava LGBT zajednice, rekao je da odluka da se Tjuringov lik nađe na novčanici od 50 funti „zasluženo priznanje za jednog od najvećih umova 20. veka“.
Tjuring je rođen u Londonu, 23. juna 1912. Još kao veoma mlad bio je dosta napredniji od dece svog uzrasta – priča se da je naučio da čita za tri nedelje, i da su ga brojevi oduvek interesovali. Nakon što je 1938. dobio diplomu Prinstona, vratio se u Kembridž, gde je kod Ludviga Vitgenštajna pohađao predavanja o osnovama matematike.
Tjuringov raskošni talenat dolazi do izražaja tokom Drugog svetskog rata – najzaslužniji je za razbijanje nemačkih šifara koje su saveznicima zadavale ozbiljne glavobolje. Radio je u Blečli parku nadomak Londona, britanskom kriptoanalitičkom centru, i bio je jedno vreme šef Hut-a 8, odeljenja zaduženog za nemačku mornaricu. Radio je i na razbijanju Enigme, nemačke mašine za šifrovanje radio-telegrafskih poruka, i Lorenca S3 40/42. Razvio je više tehnika za razbijanje šifara.
Kasnije je radio u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji, a 1947. godine je prešao na Mančesterski univerzitet, gde je radio uglavnom na softveru – mančesterskom Marku I – za koji se tada smatralo da je jedan od prvih pravih računara.
NJegovu blistavu karijeru prekinuli su diskriminatorni zakoni, koji su ga i odveli u preranu smrt u 42. godini.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
