Sve veći broj ljudi suzbija nervozu, napetost i nesigurnost konzumiranjem ogromne količine hrane, a gojaznost, nastala usled takvog poremećaja ishrane (kompulzivno prejedanje), jedan je od veoma čestih zdravstvenih problema u svetu.
Prejedanje ne podrazumeva samo činjenicu da osoba mnogo jede, već i nedostatak kontroleza vreme konzumiranja obroka. U kratkom roku unosi se ogromna količina hrane, pri čemu čovek brzo jede i obično to čini sam. Dešava se da ljudi koji pate od ovog poremećaja u roku od pola sata unesu 3.000 kalorija (dnevni prosek je 2.500), mada ima i onih koji tokom celog dana nešto grickaju, i to uglavnom previše slanu, slatku ili masnu hranu.
UZROCI
Većina stručnjaka smatra da do ovakvog poremećaja dovode unutrašnji i spoljni faktori, pre svih geni, emocije i ponašanje naučeno u detinjstvu, dok rezultati nekih studija pokazuju da zavisnost o hrani može da bude posledica niskog nivoa serotonina(hormona sreće) u organizmu. Dok uzimaju hranu, ljudi koji pate od ovog poremećaja postaju smireni.
POSLEDICE
Gotovo svi ljudi koji imaju problem kompulzivnog prejedanja prekomerne su težine ili gojazni, pritom su skloni ekstremnim dijetama koje ne daju željene efekte, što ih dovodi do osecaja beznađa i depresivnosti. Krug se zatvara pribegavanjem hrani kao načinu da se izbore sa svojim osećanjima.
Ako se ne leči, prejedanje “na nervnoj bazi” može dovesti do ozbiljnih medicinskih stanja, uključujući visok nivo holesterola, hipertenziju, dijabetes, bolesti srca, apneju, ali i do težeg oblika depresije, bubrežne bolesti, artritisa, propadanja kostiju, moždanog udara…
KAKO SE IZBORITI SA PROBLEMOM?
Za početak, važno je promeniti pristup i odnos prema hrani, u čemu od velike pomoći može da bude vođenje dnevnika ishrane – šta ste sve pojeli i popili (sve namirnice, količine, vreme kada ste to konzumirali…). Merite težinu ujutro i uveče, tako ćete shvatiti kako vaše telo troši hranu i moći ćete da se “obuzdate” kada je to potrebno.
Usporite prilikom unosa hrane: između svakog zalogaja spustite kašiku ili viljušku, svaki zalogaj neka bude što manji i stavite novi u usta tek kad ste prethodni dobro sažvakali i progutali. Ovako ćete manje pojesti. Birajte raznoliku hranu, različite temperature i razne začine, jedite više voća i povrća. Naravno, dobro bi bilo da se posavetujete sa psihoterapeutom i nutricionistom, kao i da odaberete fizičku aktivnost koja vam najviše leži, a od velike pomoći mogu da budu i preparati od lekovitog bilja.
NAPICI ZA UBLAŽAVANJE NERVOZE
1. Pomešati po supenu kašiku sitno iseckanog lista i cveta hajdučke trave, dobričice i lista nane, pa sve preliti sa 6 dl ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata, a potom procediti i zasladiti medom. Piti po 2 dl čaja pre doručka, ručka i večere.
2. Pomešati supenu kašiku sitno iseckanog lista i cveta kičice i po 2 supene kašike sitno iseckanog lista matičnjaka i lista i cveta bosiljka, pa sve preliti sa 1 l ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata, a potom procediti i zasladiti medom. Piti u toku dana.
čAJ PROTIV DEPRESIJE
Pomešati po supenu kašiku sitno iseckanog lista nane, cveta kamilice i lista matičnjaka, pa sve preliti sa 6 dl ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata. Procediti, po želji zasladiti medom i piti po 2 dl čaja pre doručka, ručka i večere.
NAPICI ZA SMIRENJE
1. Pomešati po supenu kašiku sitno iseckanog lista ili korena pitome ili šumske jagode, lista nane, lista i cveta majčine dušice, pa sve preliti sa 6 dl ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno dva sata. Procediti, po želji zasladiti medom i piti po 2 dl čaja pre doručka, ručka i večere.
2. Pomešati po supenu kašiku sitno iseckanog peršunovog lista, lista i cveta bosiljka, lista ruzmarina i matičnjaka, pa sve preliti sa 6 dl ključale vode. Ostaviti da odstoji poklopljeno 2 sata. Procediti, po želji zasladiti medom i piti po 2 dl čaja 3 puta dnevno pre jela.
Osim stručnjaka, psihologa i nutricioniste, čajevi na bazi nane, matičnjaka, dobričice i kamilice mogu da pomognu u slučaju pojačanog apetita izazvanog psihogenim faktorima.
