Foto: Borislav Korkodelovic
Tokom era i dinastija je Dengdžou bio trgovinsko i kulturno čvorište. Središnja pozicija u istočnoj i centralnoj Kini učinila ga je logičnom velikom transportnom raskrsnicom za mnoge proizvode, uključujući žito, pamuk i kikiriki. Sada saobraćajnice nisu reke i kanali, već železničke pruge, auto-putevi i aerodromi.
Dengdžou je nastao u srcu kineske Centralne ravnice. Na severu je Peking, na istoku Šangaj, na jugu Gvangdžu, a na zapadu Sian, neki od najvećih administrativnih, ekonomskih i kulturnih centara najmnogoljudnije zemlje na svetu. U radijusu od 500 kilometara, oko grada Dengdžou živi preko 400 miliona ljudi i stvara se 30 odsto realnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) NR Kine koji je 2018. vredeo 13,1 biliona dolara, drugi najveći u svetu.
Velegrad od deset miliona žitelja je strateški smešten u stvarni privredni centar Kine. Geografski centar jeste zapadnije, no ekonomska moć je još u istočnijim provincijama uz morsku obalu. Tako Dengdžou, čiji je BDP u 2018. vredeo oko 143 milijarde dolara, dejstvuje kao veoma istaknuta raskrsnica železničkog, drumskog i vazdušnog transporta.
U Dengdžou se ukršta više glavnih putničkih i teretnih železničkih linija. Tu se susreću pruge Peking-Gvangžu (sever-jug, u dužini od 2.324 km) i Lianjuangang-Lanđou (1.904 km, istok-zapad), koja prati nekadašnji Put svile. Spajaju se na Železničkoj stanici DŽengđžou, „srcu“ kineskog železničkog sistema zbog centralne lokacije i jednoj od najzaposlenijih. Stanicom dnevno prođe 150.000 putnika i 300 vozova.
Na Istočnoj Dengdžou stanici se, pak, sreću brze železnice na linijama Peking-Gvangdžu i Sudžou-Landžu koja, takođe, ide pravcem istok-zapad. Preko 350 miliona ljudi živi u područjima do kojih se za dva sata iz Dengdžoua stiže bržom železnicom. Do 700 km udaljenog Pekinga su potrebna 2,5 sata, Šangaja (986 km) četiri.
Istočna Dengdžou stanica brzih železnica je treća najveća u Aziji. NR Kina je, opet, prva u svetu po dužini pruga brzih železnica sa 29.000 km koje planira da do 2025. produži na 38.000.
Dengdžou je takođe glavno čvorište teretnih vozova. Istočna Dengdžou stanica je najveća u Kini za pretovar rastresitog tereta, tu dnevno ulazi i izlazi 500 kompozicija. Najzaposlenija je ranžirna stanica u zemlji.
Prema izreci, moderni Dengžou je grad koji pokreću vozovi. Ubuduće će biti još više, jer na podsticaj kineskog predsednika Si Đinpinga, Dengdžou izrasta u transportno i logističko čvorište Inicijative pojasa i puta, Novog puta svile.
Dengdžou se, takođe, glavna raskrsnica nacionalnih autoputeva u NR Kini koji velegrad povezuju sa svim ostalim velikim domaćim gradovima. Kod njega se najduži domaći auto-put, Lianhuo, koji tokom 4.243 kilometra spaja Lianjang na istočnoj obali sa Horgosom na granici sa Kazahstanom, ukršta sa magistralom DŽingđu, koja od Pekinga ide na jug 2.324 km do Hongkonga i Makaoa. Dengdžou je, takođe, spojen sa nacionalnim magistralama 107 i 310.
