Foto: Pixabay/Decenad
Posle mnogobrojnih poziva da se uvedu novi zakoni protiv praksi koje nanose štetu životnoj sredini – kao što je jedenje mesa – postavlja se pitanje da li će nastupiti period kada ćemo se svi uzdržavati od mesnih zalogaja.
Engleski advokat Majkl Mansfild, prenosi Gardijan, sugeriše da bi trebalo da imamo nove zakone protiv ekocida – prakse koja uništava planetu – i da bi meso moglo da potpadne pod te štetne uticaje.
„Kada pogledamo štetu koju konzumiranje mesa nanosi planeti, nije besmisleno misliti da će jednog dana postati ilegalno“, naglašava Mansfild koji je inače vegetarijanac.
Studija iz prošle godine koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Oksford a čiji su rezultati objavljeni u žurnalu „Nature“, pokazala je da je hrana odgovorna za četvrtinu svih emisija štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i tako doprinosi globalnom zagrevanju. Istraživači su otkrili da uticaj različite hrane na životnu sredinu izuzetno varira. Njihovi nalazi pokazuju da su meso i ostali proizvodi životinjskog porekla odgovorni za više od polovine emisija štetnih gasova povezanih sa hranom, uprkos tome što čine samo petinu od ukupne količine kalorija koje ljudi unose kroz hranu i piće. Od svih proizvoda analiziranih u studiji, govedina i jagnjetina imaju najgori efekat po životnu sredinu.
Njihov savet je da treba jesti više domaće sezonske hrane, a manje mesa, mleka, sira i putera, i takođe hranu treba manje bacati. Ekolozi upozoravaju da se proizvodnjom pola kilograma mesa u atmosferu emituje isto toliko gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koliko i vožnja kolima na nekoliko desetina kilometara.
Veganska dijeta odnosno ishrana koja se ne bazira na mesu i mlečnim proizvodima je verovatno najbolji način da se individulano smanji emisija ugljen dioksida za dve trećine, ne samo ozelenjavanje površina tvrde autori studije na Oksfordu. Promena načina ishrane, upućuju dalje, može da napravi veliku razliku u ličnom doprinosu životnoj sredini.
Poljoprivreda ugrožava čovekovu sredinu u istoj meri koliko i energetika i saobraćaj, upozoravaju stručnjaci UN. U stočarstvu ima nekoliko činilaca koji škode klimi. Životinje jedu ogromne količine biljki, koje bi potencijalno mogle da apsorbuju ugljen-dioksid. Neophodno je uzeti u obzir metan, koji se emituje kao rezultat životne aktivnosti kopitara. Na Novom Zelandu stočarstvo je glavni izvor emisija gasova u atmosferu, koji vode efektu staklene bašte, navode mediji pozivajući se na naučne studije.
Što je veće populacija, više se proizvode hamburgeri. Zato bi ljudi ako smanje količinu mesa koju konzumiraju – doprineli očuvanju čovekove sredine, kažu stručnjaci. U principu, moguće je smanjiti konzumaciju mesa, tvrde nutricionisti, jer ljudi, ionako jedu više mesa nego što je potrebno organizmu.
„Ne postoji čarobni štap koji će rešiti problem. Raspravljalo se o i uvođenju poreza na crveno meso“, kaže Tim Benton, profesor ekologije na Univerzitetu u Lidsu.
„Mogli biste razmišljati o promeni poljoprivrednih subvencija, zakonima o trgovini, promeni onoga što se jede u bolnicama i školama kako bi se ljudi navikli na drugačiju ishranu. Možete razmišljati i o karbonskim taksama. Sve to zajedno bi delovalo i imalo efekat. Sama ideja da kažemo da ćemo meso učiniti ilegalnim ili ga zabraniti postaje pomalo lakrdijaška“. Bolje je, dodaje Benton, da promenimo poljoprivredne prakse kako bismo osigurali da meso ima manji štetni uticaj na životnu sredinu i, na kraju krajeva, da se naviknemo da jedemo manje mesa.
„To je, po meni, mnogo razumnija budućnost – da kažemo da je to poslastica i tretiramo je s poštovanjem koje zaslužuje“.
Za profesorku ekološke psihologije na Univerzitetu Kardif Loren Vitmarš, zabrana mesa i pretvaranje ljudi u vegane je korak koji bi išao predaleko.
„Najnoviji rezultati istraživanja pokazuju da ljudi imaju pomešana osećanja u vezi sa tim da li treba da smanjimo količinu mesa koju konzumiramo. Nešto više od polovine javnosti misli da treba smanjiti mesne obroke, dok 67 odsto smatra da bi trebalo da smanjimo količinu letenja avionima kojima se prevozimo.
Dakle, „smanjenje potrošnje mesa je nešto što mislim da će biti teže rešiti“, tvrdi Vitmarš, prenosi Gardijan. Govoreći o zabrani, ona kaže, da bi to „moglo izazvati odbrambenu reakciju i podići svest ljudi koji bi se možda okrenuli ideji da moramo nešto učiniti u vezi sa klimatskim promenama“.
Meso se više jede u bogatim zemljama
U proteklih pet decenija beleži se globalno povećanje u konzumiranju mesa. Podaci Kancelarije UN-a za hranu i poljoprivredu pokazuju da se najviše mesa na našoj planeti danas pojede u Americi, Australiji i Evropi. U skladu sa većom potražnjom veća je i proizvodnja mesa – čak pet puta veća nego ranih 1960.ih godina kada se godišnje proizvodilo oko 70 milona tona, a tokom 2017. ta brojka je porasla na 330 miliona tona mesa. Glavni razlog tome je puno veći broj stanovnika zemlje, pišu britanski mediji. Kao još jedan od razloga koji se navodi jeste i taj da su širom sveta ljudi postali bogatiji pa češće konzumiraju meso. Nasuprot tome, prosečan građanin siromašne Etiopije godišnje pojede svega sedam kilograma mesa, stanovnik Ruande osam kilograma, a Nigerije devet. Što je deset puta manje mesa nego što ga godišnje pojede prosečni Evropljanin.
