Foto: Iz lične arhive
Za zapadne medije je Novi okrug Dengdong dugo bio najveći kineski „grad duhova“, veliko, tek sagrađeno područje nenastanjeno posle neumerenih investicija lokalnih vlasti.
Trodnevno boravak u Dengdongu je posvedočio da novi okrug buja. Dengdžong je drugi najnastanjeniji deo desetomilionskog Dengdžoua. LJudi su na ulicama, mada ne koliko ih je u starom gusto nastanjenom delu Dengdžoua. Novim širokim bulevarima struje vozila, kancelarije i stambene zgrade deluju u potpunosti naseljene.
Uveče romantični parovi, roditelji sa malom decom, penzioneri, uživaju u bezbednim parkovima. Blještavo obeleženi tržni centri, male prodavnice i kiosci kineske brze hrane, rade do kasnih sati. Krajem sedmice su sva mesta u većini restorana zauzeta.
Izgradnja DŽengdonga je počela 2003. i posle jedne decenije je postala model uspešne urbanizacije. Više od 1,4 miliona ljudi su uselilo u beskrajne nizove novih građevina, veliki broj pridošlica pristiže.
Nova oblast površine 150 kvadratnih kilometara na severoistoku starog grada, podeljena je na centralnu poslovnu oblast (CBD), naučni i tehnološki park, univerzitetski grad, komercijalnu I logističku zonu, ekonomsku i tehnološku razvojnu oblast, stanicu brze železnice. Sve ovo je mestu ge pre deceniju i po nije bilo ničega osim puste građevinske površine. „Nijedna druga zemlja ne može da odjednom očisti više desetina kvadratnih kilometara zemljišta, sve iseli i sagradi novi grad“, komentarisao je jedan strani novinar.
CBD u kome je i „DŽongju Garden“ prostire se na 3,45 km2. Čine ga dva koncentrična kružna bulevara, sa stambenim zgradama u unutrašnjosti krugova, komercijalnim prostorima na spoljnim. Ukupno je 60 visokospratnica, među njima prvoklasan konferencijski I izložbeni centar nalik uspravnoj šargarepi, jedno je od poslednjih velikih dela čuvenog japanskog arhitekte Kišo Kurokave.
Projektovana kao finansijsko središte centralne Kine, CBD je dom za 320 finansijskih institucija, među njima neke od najvećih domaćih banaka. U istočnijem Longziu koledž parku, univerzitetskom gradu na površini od 11,21 km2, na desetinama fakulteta je preko 240.000 studenata, povrh zaposlenih.
Do sada, nova zona je privukla preko 30.000 preduzeća, uključujući 49 sa Forčunove liste Top 500 preduzeća i 68 među vodećih 500 preduzeća u NR Kini. Najpoznatija fabriku u tehnološkom parku na obodu DŽengdonga je svetski poznatog proizvođača „pametnih telefona“ Fokskon.
Novi distrikt ima niz uslužnih industrija koje opslužuje preko 5.000 komercijalnih entiteta, uključujući Metro, Meriot, Ferari, Rols-Rojs, Šeraton i Denis robne kuće. Najmanje je šest velikih luksuznih hotela, iz lanca Hilton, Juda, još šest je u izgradnji.
DŽengdon je rečit primer stope urbanizacije u NR Kini, nezabeležene u svetu, a posledice brzog i dramatičnog demografskog preokreta poslednjih decenija. U kineskim gradovima je 1950. živelo samo 13 odsto stanovnika. Očekuje se da 2030, taj postotak premaši 60 odsto. Kineski preobražaj umnogome odslikava upravo životni krug DŽengdonga: centralizovano planiranje i usluživanje, brza izgradnja, preseljenje industrija u državnom vlasništvu, nekoliko godina pritajenosti („grad duhova“) i onda bum.
