Foto: Branko Vasiljević
Svakako spada i u najlepše gradove u ovoj zemlji. Stiže se iz Bristola, pošto dvospratni lokalni autobus uspešno savlada krivine na uskom putu i probije se kroz tunele od bukovog lišća.
Vels je neveliki i pre bi bio oveće selo, da status grada nije stekao još u srednjem veku, zahvaljujući katedrali Svetog Andreje Prvozvanog, oko koje se prvobitno i okućio. Pošto se status gradova u Engleskoj još iz tog perioda stiče kraljevskom poveljom, to je Elizabeta I bila darodavac, a kraljica Elizabeta II – sadašnja – overila je velikim pečatom sedamdesetih godina gradski status Velsa. Status grada je danas počasna funkcija i ne donosi nikakve privilegije sem prestiža. Ali, on je ranije davao Velsu pravo da organizuje pet puta godišnje trgovačke vašare, na kojima se posebno trgovalo proizvodima od vune.
Katedrala je građena od je dvanaestog do četrnaestog veka, a na njenom mestu nalazila se crkva sa početka osmog veka. Mesto je izabrano zbog tri izvora po kojima je Vels i dobio ime. Katedrala je stilski čista gotika i nije najveća u Engleskoj, ali je mnogi smatraju najlepšom. Zapadno pročelje, sa preko tri stotine očuvanih srednjevekovnih skulptura, posebno je impresivno. Katedrala i biskupski dvor danas su centri ne samo duhovnog, nego i socijalnog života grada. Biskup organizuje izložbe cveća, festival žetve, božićnu zanatsku pijacu, kriket utakmice. Labudovi oko dvora, kraljičin poklon – a ona je vlasnica svih labudova u Engleskoj – naučeni su da povuku uže sa malim zvonom, kako bi dobili hranu.
Iako izgleda da je u Katedrali stalo vreme, ono se ipak meri; sat je sa kraja četrnaestog veka. Svakih četvrt sata iznad brojčanika izleću vitezovi na konjima u turnirskom dvoboju kopljima. Ali, avaj, već šest stotina godina jedan isti gine! i turnir se završava – na petnaest minuta.
U sklopu crkve nalazi se i najstarija naseljena ulica u Evropi, čiji se izgled nije promenio od četrnaestog veka – Vikarev sokak. To je niz od dvadesetak kućica u dva reda, koje do danas služe za stanovanje članova crkvenog hora. Pored se nalazi spomenik poslednjem engleskom učesniku Prvog svetskog rata, koji je poživeo dobrih sto i jedanaest godina!
Za razliku od obližnjeg Glastonberija – pozornice čuvenog koncerta – čijim ulicama tumaraju ostareli hipici i ezoteristi svih mogućih nijansi, privučeni famom kralja Artura, koji je tu možda sahranjen, i oreolom Isusa, koji je ga je možda i posetio zajedno sa svojim ujakom, Vels je grad starijih ljudi.
Iako je do Bregzita ostalo tek nekoliko nedelja, ne primećujemo nikakvu nervozu. A na pitanje postavljeno jednom prosedom gospodinu: da li je bolje ući u Evropsku uniju ili izaći iz nje, dobili smo džentlmenski odgovor: ako politička elita ne može intelektualno, moralno i emotivno da iznese promenu, onda je bolje da ostanete tu gde jeste.
