„Brak je neka vrsta lutrije. Možda je on pun pogodak“, savetovala je kneginja Katarina Maruzi svoju 16-ogodišnju sestričinu Nataliju Keško, onog dana kada je devojčica dobila pismo od svoje bake iz Moldavije. Zabrinuta za budućnost unuke, ugovorila joj je upoznavanje sa knezom Milanom Obrenovićem, čiju je Natalija fotografiju dobila od svoje baba-tetke Samarandice Katardži, Milanove babe.
Susret budućeg vladarskog para Srbije, dogodio se u Beču. To je bila ljubav na prvi pogled! Provodadžije su bile zadovoljne.
Nakon toga, mlada Natalija je čeznula za ponovnim viđenjem sa knezom, a on je maštao o braku sa prelepom crnokosom Natalijom, rusko-rumunskog porekla.
Milanovoj majci nije smetalo što njena buduća snaja nije bogata princeza sa velikim mirazom, ali su namesništvo i vlada Srbije smatrali da njihov vladar treba da se oženi „čistokrvnom“ princezom, sa dobrim „pedigreom“, a ne samo iz ljubavi …
Verili su se… čekao se samo trenutak kada će brak biti sklopljen. Ali, prilike na Balkanu im nisu išle na ruku. Knez se spremao za ženidbu, a Srbi su očekivali da krene sa vojskom i pomogne u bosansko-hercegovačkom ustanku.
U dirljivim ljubavnim pismima koja je slao svojoj budućoj nevesti, lakomisleni knez je izjavio da želi da abdicira i život nastavi sa ljubavlju svog života. Odvažna, hrabra i odlučna, kakva je bila do kraja života, mlada Natalija ga je ubeđivala da to ne čini. Bodrila ga je da bude hrabar i da u teškim trenucima bude uz svoj napaćeni narod – kako dolikuje budućem kralju, što je knez žarko želeo da postane.
Na sledećoj strani, pročitajte više o venčanju stoleća.
