Foto: Pixabay/Free-Photos
Sve te bolesti se prenose i obratno što znači da ukoliko čovek boluje od takve bolesti postoji mogućnost da je prenese i svom ljubimcu, piše portal Petface.net.
Uglavnom se radi o parazitskim bolestima, ali ima jedno virusno oboljenje koje čovek lako prenosi svom četvoronožnom prijatelju. Iako je zahvaljujući preventivnim vakcinacijama dece ova bolest danas relativno retka, polemike oko toga da li vakcinisati decu ili ne kao i odbijanje roditelja da vakcinišu decu protiv ove bolesti doveli su do toga da se ona sve češće beleži i kod pasa. Verovali ili ne, radi se o – zauškama.
Da, dobro ste pročitali – i psi mogu da obole od zaušaka, a glavni prenosnik virusa koji izaziva oboljenje je baš njegov „najbolji prijatelj“ – tj. čovek. O čemu se zapravo radi? Pljuvačne žlezde koje učestvuju u stvaranju pljuvačke koja razgrađuje skrob i glukozu se sastoje od četiri žlezde. To su parotidna, submandibularna, podjezična i male pljuvačne žlezde. Parotidna žlezda koja nam je interesantna u slučaju zaušaka se nalazi ispod svakog uha. Prilikom infekcije virusom zaušaka dolazi do sledećih simptoma:
- Groznica
- Oticanje ispod ušiju zbog otoka parotidnih žlezda
- Nedostatak apetita
Dijagnoza
Tokom pregleda potrebno je dati detalju istoriju bolesti psa, pojave simptoma i mogućih situacija koje su prethodile ovom stanju. Pri tome treba obratiti pažnju na mogućnost da je ljubimac bio u kontaktu sa nekim ko je oboleo od zauški. Klinički pregled uz opipavanje svih limfnih čvorova je obavezno.
Ukoliko se utvrdi da se otekline nalaze u parotidnim žlezdama potrebno je uraditi laboratorijsku analizu krvi. Radi se kompletna krvna slika i biohemijski profil. Ovo je važno uraditi kako bi se utvrdilo prisustvo nekog drugog stanja koje može da dovede do otoka pljuvačnih žlezda. Moguće je uzeti i uzorak tečnosti iz otekline specijalnom iglom i potom analizirati uzorak. Postoji i krvni test virusnim antitelima koji može da potvrdi da li se radi o infekciji virusom koji izaziva zauške.
Lečenje
Dobra stvar kod zauški kod pasa je da obično ne zahtevaju neki specijalni tretman. Povraćanje, proliv i nemogućnost pijenja vode zbog slabosti koju izaziva visoka temperatura mogu da dovedu do stanja dehidriranosti. Tada se primenjuju potkožnje i intravenske infuzije. U slučajevima ekstremno visoke telesne temperature potrebno je davati lekove koji će je sniziti.
Kod umereno jake groznice izbegava se davanje ovih lekova i dozvoljava se da se organizam sam izbori sa infekcijom. Naravno, protiv zauški nema specifičnog leka pa se uglavnom radi na stabilizaciji pacijenta i potpori autonomnog imunološkog sistema. Uobičajeno, pas se oporavi u periodu od pet do deset dana. Za to vreme pratite uputstva veterinara, dajte mu dosta tečnosti i insistirajte na unosu hrane. Meka hrana koja se lakše žvaće se preporučuje onim psima koji odbijaju uobičajenu hranu.
Kada govorimo o prevenciji nema mnogo saveta. Treba izbegavati kontakt sa osobama koje boluju ili su periodu inkubacije zauški. Sad, rekosmo već da se oboljenje retko javlja kod ljudi zahvaljujući preventivnoj vakcinaciji dece. Međutim, zbog brojnih razloga prilično veliki broj odraslih osoba ipak nije imunizovan na odgovarajući način protiv virusa zauški. Bolest se i dalje javlja pa je i rizik od prenosa na naše pse više nego prisutan.
