Foto: Branko Vasiljević
Grad unutar zidina – Ičan Kala – skromno se otvara uskim uličicama sa niskim zgradama bez prozora i rezbarenim drvenim kapijama, ispred kojih se sedi u hladovini ili uveče, za duga vremena, koje ovde sporo protiče. Hiva živi u svojoj prošlosti.
Sve do prvih decenija dvadesetog veka, Hivom je vladao han i ona je bila jedna od zadnjih orijentalnih despotija.
Sve do tada on je držao i robove; i danas se mogu videti lagumi u kojima se nalazila pijaca robova. Istorijat grada i ovog dela Centralne Azije, koji se naziva Horezm, međutim, ima i slavniju stranu.
Horezm je u ranom srednjem veku bio značajan centar islama, razvitka filozofije i prirodnih nauka. U njemu su delovali velikani, kao što su Ibn Sina (Avicena), Biruni i Al Horezmi. Svaki od njih zadužio je po desetak naučnih oblasti. Prvi je jedan od osnivača medicine; drugi astronomije a treći – tvorac algebre i algoritama. Hiva se odužila Al Horezmiju spomenikom ispred kapije grada.
DŽingis Han je sredinom srednjeg veka zaustavio razvitak Horezma. Ono što je vreme rušilo, obnavljano je istim materijalom, nepečenom ciglom, ali je zadržan vekovni izgled Ičan Kale. Krajem devetnaestog veka u njoj je bilo 7 dvoraca, 20 džamija, 38 medresa, nekoliko karavan saraja i pokrivenih bazara.
Dosta toga je preostalo, da danas posvedoči o vremenu poslednjih hanova. Dva mauzoleja, jedan skromniji iz četrnaestog veka, sufi mislioca Sajidza Alaudina i drugi raskošniji, sa tirkiznom kupolom, Mahmuda Pahlavija, pesnika. DŽuma džamija, sa kraja osamnaestog veka, sa pokrivenim dvorištem koje nose rezbareni brestovi stubovi (neki kažu da ih ima 212, drugi 219) i minaretom visokim 52 metara.
Zidovi Taš Hovil palate prekriveni su u potpunosti plavim i belim pločicama, koje daju izgled beskrajnih ćilimova. Islam Hodža kompleks, sagrađen početkom dvadesetog veka, sa medresom i minaretom od 56 metara, dominira okolinom. I najzad, „kratko“ minare, Kalta Minor, zamišljeno da bude visoko – i tu se vodiči ne slažu – 70 ili 110 metara.
Zbog hanove smrti, gradnja je zastala na 29. metru, ali je zato osnova impresivna, kako po dimenzijama, tako i po zidu obloženom redovima plavih pločica i majolike.
LJudi ovde žive jednostavno, u skladu sa prošlim vremenima. Glavno prevozno sredstvo i danas su magarci. I ovde se gaji kult jednog mudraca, mada mu je spomenik s magarcem podignut u Buhari – Nasredina Hodže. Posle dugog rada na polju, on se po strašnoj vrućini vraćao kući.
Sustigao ga je poznanik na magarcu i ponudio mu prevoz. Pošto se udobno smestio, Nasredin je uzdahnuo: „Ponekad je raj tako blizu, da ga možeš naći i na leđima magarca“.
