Još kao dete sam bio zaljubljen u tu disciplinu a ni odrastanjem nisam izgubio taj mistični miris istorije. Ovoga puta sam imao dodatnu sreću da uz pomoć Davorke Maračić, PR-a AMZ, dobijem sve bitne informacije i tretman vredan divljenja. Bitno je da pravi ljudi budu na adekvatnim mestima.
U impozantnoj zgradi na Trgu Nikole Šubića Zrinskog 19, dobio sam uputstvo koji put je ispravan. Od prvog sprata gde je postavljena aktuelna međunarodna izložba Avari i Slaveni, koja obuhvata kulturno-istorijsku baštinu sa područja Slovačke i Hrvatske iz perioda od sredine 6. do sredine 9. veka.
Predstavljena je kroz raznovrsne arheološke nalaze iz bogatih muzejskih i privatnih zbirki, uključujući neobjavljene predmete pronađene prilikom nedavnih arheoloških istraživanja.
Očekivao sam da ću biti „zaštićen“ samoćom i tišinom, krenuo sam u obilazak.
Međutim ta natmurena nedelja je dovela dosta porodičnih posetilaca i mališana koji su verovatno kao i ja pre dosta godina željni znanja iz nekih davnih vremena. Divno, pošto ni Zagrebačka mumiji koja leži na trećem spratu u Etrurskoj sobi, pod posebnim uslovima, neće biti usamljena.
Ova za današnje pojmove mlada dama, između tridesete i četrdesete godine, visine 152 centimetara preminula je oko 390 godine pre nove ere, sa dve okrugle rane na prednjem delu lobanje.
Svaki sprat ima svoju priču a eksponati su vrlo brižno postavljeni i obeleženi da svaki stručnjak a i laik može dobiti potpunu informaciju.
Slušam brižnog oca koji klincu objašnjava šta se u ta neka davna vremena stavljalo u grobnicu. Sin velikih očiju upija sve i gleda kao da je pred njim sam Indijana DŽons.
Divan prizor ne prekidam već idem svojim putem jer magija postoji tu da se ne bi narušila. Divno je što se uz samu postavku neguju i radionice za decu uz sve ostale aktivnosti koje postoje. Zadovoljstvo je ploviti putanjom niz spratove do samog prizemlja gde se uvek vraćamo iskonski bitnoj stvari, novcu, jer je tu izložena numizmatička zbirka. Izgleda da se sve menja osim merenja finansijskih vrednosti.
Dok sam hodao ovim divnih hramom kulture, shvatio sam čemu služe fotelje koje su neprimetno naslonjene uz zid. Noge ocvalog putnika su zatražile odmor.
Dok sedim oko mene kruže milenijumi čovečanstva i svet postaje još interesantniji. Na kraju sam uz monografije i kataloge opterećenog ranca krenuo u dvorište da pogledam velike spomenike koji se nisu ugnezdili u zgradi. Hladan i mračni dan uz osmeh zaposlenih u AMZ osunčao se povratak ka Beogradu. Na auto putu nekada zvanog „Bratstva i jedinstva“ kombi je mleo kilometre.
Teško je izdvojiti bitno, pošto svaki vrh strele ili minđuša predaka predstavlja bitnu kariku našeg postojanja.
