Foto: Museum Sammlung Rosengart / The Rosengart Collection Museum; foto: Siegfried Rosengart
Tamo se grabilo i sticalo, katkad i pljačkalo, planski; nagrabljeno se zatim podnosilo na divljenje narodu. Pretvaralo se u dvorce, muzeje, palate, aleje, u ponos kraljeva i careva, u znanje univerziteta i nacija.
Burdije bi rekao: ekonomski kapital se smišljeno pretvarao u kulturni i simbolički. Glavni gradovi nekadašnjih imperija su postali okamenjene trijumfalne povorke njihovih nekadašnjih vladara.
Nasuprot tome, na blaga Švajcarske nailazimo slučajno, kada se najmanje nadamo, na mestima na kojima ih najmanje očekujemo. Ona su dijamanti i grumeni zlata, ali ne u carskim dvoranama, već u građanskim ostavama u podrumima.
Ako se izuzme kratko doba Napoleonovih osvajanja, već više od sedam vekova nikakav monarh i nikakva centralistička vlada nisu u Švajcarskoj upravljali životima i delima ljudi. No, moćnog, otmenog, imućnog građanstva bilo je posvuda. Blaga Švajcarske velikim su delom njegovi tragovi.
U Lucernu, pred kulisom strelastih srednjovekovnih tornjeva i nakićenih građanskih kuća, mogu se očekivati muzeji gotičkih minijatura, virtuoznih srednjovekovnih iluminacija poput onih iz Hronike Dibolda Šilinga na kojima stari grad već umnogome izgleda kao danas: vitak, nagizdan, umiljat, spreman za razglednicu.
Ko ih potraži, naći će takve minijature u Istorijskom muzeju i Arhivu. Ali ima u Lucernu i sasvim drugačijih blaga. Tu je grandiozno-bolni ranjeni lav, „najtužniji i najdirljiviji komad kamena na svetu“, kako ga je Mark Tven nazvao, spomenik podignut u čast švajcarskih gardista izginulih braneći francusku monarhiju za vreme revolucije. Sa druge strane Jezera četiri kantona: nekadašnja vila porodice Am Rin, kuća koja je godinama bila utočište nemačkog barda Riharda Vagnera.
A u samom centru, preko puta liciderskih kuća starog grada, nalazi se muzej koji je Angela Rozengart (Rosengart), naslednica znamenite porodice trgovaca umetninama, posvetila slikarstvu prve polovine prošlog veka.
Slike Pabla Pikasa ne očekuju se u gradu kao što je Lucern, kitnjasti i pomalo slatkasti simbol Švajcarske, bombona iz fantazija američkih i kineskih turista.
Vatra, temperament, strast, veličina, ekstravagancija, bljesak ideja, sve ono što autentično starodrevni i isto tako autentično provincijalni Lucern teško da ima, skriveno je u odajama Muzeja Rozengart, moćno i tajanstveno, okovano kao Baš-Čelik u zaključanoj, devetoj sobi kraljevskog dvorca.
Nailazim na psa, silnu zver oborenu na pod, koju savladava još silnija žena špicastog nosa i potpetica: u umetnost pretočeno iskustvo samog Pikasa sa ljubavnicom koja se usudila da ga ponizi. Nedaleko od ove scene: moćna i blistava, iako u tamnim bojama predstavljena figura slikara, po El Greku.
