Foto: Magdalena Grahovac
To je impresija sa turističkog puta po Albaniji koji se iz Beograda organizuje dva puta godišnje uz povoljnu cenu.
Prijavilo se svega 20-ak putnika starije dobi. Za pet dana prešli smo 2.200 km i posetili: Skadar, Tiranu, Drač, Kruju, Ardenicu, Berat, Đirokastru, Sarandu, Butrint, Moskopolje i Korču. Na prvom odmorištu, iznad okolnih vrhova pod snegom, orlovi.
Prijali su kristalno čist vazduh, izvorska voda i solidna usluga.
Osnovni utisak je, uz određene izuzetke, pozitivan.
U Tirani smo na dan kada je ruski patrijarh Kiril dočekan u novom velelepnom pravoslavnom Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, uz samu zgradu Vlade.
U staroj sabornoj pravoslavnoj crkvi, čuvaju se mošti najstarijeg srpskog sveca Jovana Vladimira.
U toku je bila rekonstrukcija centralnog trga sa bistom Skenderbega, Ethembegovom džamijom i sahat-kulom. Blizu su muzej bunkera, dva pozorišta i zgrade ministarstava u različitim bojama. Deo vizije Edi Rame o vedrom gradu?!
Nije tačno, kako tvrde neki političari, da ne postoje naše davnašnje veze sa Albanijom.
Početkom XI veka vladar Duklje i Podgorja (Raška i Bosna) je knez Vladimir. 1010. na njega je udario Samuilo, jer je novi vizantijski car nastojao da Vladimira privoli svom taboru.
Nakon početnog odstupanja prema brdu Obzir (Taraboš), a da bi sprečio pustošenje zemlje, Vladimir se predao i zatvoren je u Prespi. Tu se u njega zaljubila Samouilova kćer Kosara, pa se nakon ženidbe vratio u Duklju.
Prema letopisu popa Dukljanina, bio je pobožan, pravedan i miroljubiv vladar. Nije se uključivao u veliki rat okončan 1014. pobedom Vizantije.
Samouilovog naslednika ubija stričević Jovan Vladislav.
Očekujući napad vizantijskog cara, Vladislav je pozvao Vladimira na dogovor u Prespu.
Kosara je ubedila muža da ona ode na razgovor. Vladislav je uz novi poziv poslao zlatni krst kao zalog da se ništa loše neće dogoditi.
Vladimir je odgovorio da Gospod nije bio razapet na zlatnom, nego na drvenom krstu.
Vladislav mu je poslao dva episkopa i pustinjaka sa krstom od drveta. Vladimir je mučki ubijen 22. 5. 1015. po izlasku iz crkve u Prespi. Prema legendi on je svoju odsečenu glavu nosio do crkve u Elbasanu.
Kosara je uspela da njegovo telo prenese iz Prespe u Duklju.
Kasnije su mošti prenete u njegov manastir u Elbasanu koji je 1381. obnovio albanski knez Karlo Topija. Od 1995. se čuvaju u Tirani, ali se svake godine kao svete i isceliteljske iznose u Elbasan.
