Foto: Pixabay/RemazteredStudio
Prema objavljenim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda 2019. je bila najtoplija godina na celoj teritoriji Srbije od 1951. od kada postoje dovoljno kvalitetna organizovana merenja za celu zemlju.
U slučaju Beograda, 2019. je bila najtoplija od 1888. od kada postoje merenja na stanici u Karađorđevom parku.
Prethodno najtoplija godina je bila 2018. koja je „izgubila” prvo mesto samo posle godinu dana, piše Vladimir Đurđević za portal Klima101.rs.
Od 15 najtoplijih godina u Beogradu, 13 je zabeleženo od 2000. Preostale dve su 1994. na 13. mestu i 1950. na 15. mestu.
Temperaturni rekordi
Tokom 2019. zabeležena je najtoplija jesen ikada, najtopliji novembar, najtopliji oktobar kada su u pitanju maksimalne dnevne temperature, i najtopliji jun kada su u pitanju minimalne dnevne temperature.
U odnosu na prosečne vrednosti iz perioda 1981-2010 jedini mesec koji je imao na većini stanica srednje mesečne temperature ispod proseka je bio maj, tokom januara i jula temperatura na većini stanica je bila prosečna, dok je za ostalih osam meseci, prosečna mesečna temperatura bila iznad proseka.
Tokom oktobra je zabeležen i do sada najduži oktobarski toplotni talas koji je trajao 17 dana.
Tokom cele godine u zavisnosti od regiona zabeleženo je 3 do 5 toplotnih talasa, i to tokom februara, marta, juna, avgusta i oktobra.
U Vranju i Negotinu zabeležen je toplotni talas i u novembru. Nije bio zabeležen ni jedan talas hladnoće.
Poplave i suše
U prvoj polovini leta, širom Srbije, bila je učestala pojava bujičnih poplava, posebno u gradskim sredinama. Krajem juna poplave u Beogradu su dovele do kolapsa u saobraćaju i značajnih šteta, posebno na stambenim objektima.
Tokom poslednjih godina broj dana sa ekstremnim padavinama se u Srbiji povećao za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti iz sredine dvadesetog veka. Razlog za ovo je činjenica da ta toplija atmosfera može poneti više vodene pare, pa samim tim i produkovati veću količinu padavina za kraće vreme.
Tokom jeseni zabeležena je i ekstremna suša, koja je mnoge poljoprivrednike dovela u nevolje sa radovima u polju.
Krajnje vreme je da smanjimo emisije
Na globalnom nivou 2019. je bila druga najtoplija godina, a na prvom mestu ostaje za sada 2016.
Tokom prošle godine emitovano je i rekordno mnogo ugljen-dioksida na globalnom nivou. Koncentracija ovog gasa u atmosferi stigla je do vrednost od 414 ppm u maju prošle godine. Pre početka industrijske revolucije koncentracija je iznosila 270 ppm.
Ukoliko se nastavi sa daljim porastom emisija ugljen-dioksida, i one u budućnosti ne budu potpuno eliminisane, izvesno je da će proces globanog zagrevanja i klimatskih promena biti nastavljen.
U tom slučaju može se očekivati dalji porast temperature, dalje učestalo obaranje rekorda po pitanju visokih temperatura, učestaliji, duži i intenzivniji toplotni talasi, učestalije i intenzivnije ekstremne padavine i poplave povezane sa njima, u Evropi do 5 puta, češću pojavu i intenziviranje suša, veći rizik od šumskih požara koji su tokom prošle godine takođe doneli značajne gubitke na više različith kontinenata, topljenje ledenih kapa i glečera, dalji porast nivoa globalnog okeana, i dalje posledične promene i gubici u globalnom biodiverzitetu.
Jedini način da se ovaj nepovoljni trend zaustavi je puna implementacija Pariskog sporazuma, jasnom akcijom svih zemalja potpisnica kojih je ukupno 195. Trenutno ne postoji zemlja članica Ujedinjenih nacija koja ovaj sporazum nije potpisala.
