Foto: EPA/ ERIK S. LESSER
Nova studija američkih i kineskih istraživača pruža prve stvarne genetičke dokaze o nečemu što naučnici već dugo pretpostavljaju: „Podrazumevano stanje biljaka je besmrtnost“, komentariše Hauard Tomas, biolog sa Univerziteta Aberistvit.
Nakon što su izneli ovu smelu tvrdnju, istraživači su pregledali tanka jezgra 34 zdrava ginkova drveta iz dve kineske provincije.
Ono što su ustanovili jeste da se rast ginkovog drveta ne usporava kako godine prolaze.
Štaviše, stopa rasta se u nekim slučajevima i povećavala. Zanimljivo je i to da se veličina lista, sposobnost fotosinteze i kvalitet semenki drveća – svi pokazatelji zdravlja – nisu menjali sa godinama, odnosno starošću.
Da bi otkrili šta se dešava na genetičkom nivou, istraživači su upoređivali ekspresije gena u lišću i kambijumu, tankom sloju matičnih ćelija između unutrašnjeg drveta i spoljne kore.
Pošto starija drveća imaju samo nekoliko slojeva kambijskih ćelija, teško je prikupiti dovoljno materijala za rad, pa je zato tim sekvencirao RNK drveća, pregledao proizvodnju hormona i uradio skrining molekula koji mogu da uključuju i isključuju određene gene u drveću starosti od tri do 667 godina.
Kao što se i očekivalo, ekspresija gena povezanih sa starenjem, poslednjim i fatalnim stadijumom života, porasla je kod onog lišća koje je odumiralo.
Međutim, kada su istraživači ispitali ekspresiju istih gena u kambijumu, nisu otkrili razliku između mladog i starog drveća.
Ovo sugeriše da, iako organi poput lišća propadaju, sama drveća verovatno neće umreti od starosti.
Međutim, ipak postoje dokazi da se i ovo drveće menja tokom godina.
Naime, starija stabla imaju niže nivoe hormona rasta i više nivoe hormona koji inhibiraju rast.
Kod drveća starih 200 godina i više takođe je došlo do smanjenja ekspresije gena povezanih sa podelom ćelije, diferencijacijom i ekspanzijom. To znači da se matične kambijalne ćelije na starijem drveću ne dele na nova stabla i koru tako lako kao na mlađim stablima.
Tim istraživača priznaje da je moguće da ako stopa deljenja kambijalnih ćelija i dalje opada posle nekoliko hiljada godina, rast stabala može da bude usporen, a samo drvo ginka na kraju može umreti od starosti.
Većina drveća, ipak, umire od „incidenata“ poput suše ili štetočina.
Da bi videli da li drveće sa godinama postaje ranjivije na takve stresore, istraživači su ispitali gene koji se odnose na otpornost na patogene i proizvodnju zaštitnih antimikrobnih jedinjenja nazvanih flavonoidi.
Kako nisu pronašli razlike u ekspresiji gena za drveće različite starosne dobi, ustanovili su da drveće ne gubi sposobnost odbrane od spoljnih stresora – što je „upečatljiva“ sposobnost koja pomaže da ginko zdravo raste hiljadama godina, zaključuje molekularni biolog Ričard Dikson sa Univerziteta Severni Teksas.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
