U današnje vreme, kada svi stalno nekuda jurimo, ne stignemo mirno da pojedemo normalan obrok niti da se pobrinemo da on bude zdrav. To, naravno, dosta šteti organizmu. Profesor doktor Kristof Bamberger, endokrinolog i direktor Medicinskog centra za prevencije u Hamburgu, predlaže deset pravila koja će vam olakšati zdravu ishranu, a istovremeno osigurati dovoljan unos antioksidanata i vlakana u organizam, kao i minimalan unos životinjskih masti.
1. Glavne obroke i međuobroke uvek uzimajte otprilike u isto vreme. Potrudite se da svaki dan doručkujete otprilike u 7, ručate oko 13, a večerate pre 19 časova. Prvi međuobrok (recimo, jabuka) uzmite u 10, a drugi (jogurt) oko 16 časova.
2. Doručak bi trebalo da se sastoji od više namirnica. Najbolja kombinacija su musli s voćem i nemasnim mlekom ili hleb od integralnog brašna sa medom, marmeladom ili svežim sirom i paradajzom. Klasični doručak, prema makrobiotičkim načelima, uključuje miso supu, kašu od žitarica i šolju čaja.
3. Idealan međuobrok je sveže sezonsko voće, našeg podneblja. U proleće birajte jagode, maline i trešnje, a šljive, kruške, grožđe u jesen. To je bolji izbor od nekog egzotičnog voća sa drugog kraja sveta.
4. Ako volite da jedete u restoranima, umesto pice naručite jela s povrćem.
5. Upotpunite toplo jelo svežom salatom, a masni preliv zamenite maslinovim uljem i jabukovim sirćetom.
6. Umesto deserta ili poslastice, na kraju obroka popijte kafu jer podstiče probavu, za razliku od čaja.
7. Iako nisu zabranjene, namirnice poput mesa, viršli ili kolača, na vašem stolu ne bi smele da budu češće od dva puta nedeljno, jer nisu dobre za probavu.
8. Dva puta nedeljno za večeru jedite samo kuvano povrće (ili salatu, ako dobro podnosite sirovu hranu uveče), komadić manje masnog sira i popijte malo vina.
9. Tokom celog dana pijte nisko kalorične ili beskalorične napitke, negaziranu vodu ili zeleni čaj.
10. Ukoliko volite vino ili pivo, jednom dnevno možete se počastiti čašom omiljenog pića.
