DIJABETES MELITUS DIJETA
Dijabetes ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje se javlja usled sistemskog poremećaja metabolizma. Za ovu neizlečivu bolest karakterističan je povišen nivo šećera u krvi
(hipoglikemija).
Zašto se javlja ovaj poremećaj?
Smatra se da je dijabetes nasledna bolest, odnosno da je genetski faktor glavni uzrok ove bolesti. Ipak nije jedini, jer kako tumačiti činjenicu da se broj obolelih od šećerne bolesti povećava. Sigurno da stres kao fenomen današnjice, ima svoju ulogu kod nastanka ove, kao i mnogih drugih bolesti. I ostali spoljašnji faktori nisu zanemarljivi, kao na primer debljina.
Dijabetes se najčešće javlja u starosti, ali zabrinjava trend povećanja obolelih kod mladje populacije. Rizične grupe za dobijanje dijabetesa su ljudi koji uzimaju previše šećera i slatkiša, alkoholičari, trudnice usled stresa, osobe sa oštećenjem pankreasa.Pojedine bolesti i infekcije mogu da doprinesu nastanku ovog oboljenja, kao i uzimanje nekih lekova.
Dijabetes spada u endokrinološke bolesti. Kada pankreas ili gušterača smanjeno luči hormon insulin ili je smanjeno biološko dejstvo insulina, dolazi do šećerne bolesti. To dovodi do niza karakterističnih problema. Dugoročno bolest utiče na krvne sudove, živce i druge čovekove vitalne funkcije. Ovo oboljenje je poznato, već više od 3500 godina.
Simptomi bolesti su:
– često uzimanje tečnosti i često izlučivanje urina
– zamagljen vid
– gubitak težine i pored dobrog apetita
– umor i iznurenost itd.
Lečenje bolesti zavisi od samog stadijuma bolesti i tipa dijabetesa:
– insulin i dijeta
– lekovi (tablete) i dijeta
– isključivo dijeta
*nikako ne treba zaboraviti neophodnu fizičku aktivnost
Dijeta je izuzetno bitna kod lečenja dijabetesa.Veoma je važno kod obolelelih, a i za prevenciju same bolesti kod rizičnih grupa, obratiti pažnju na ishranu i stil života.
Osnovni principi dijabetes melitus dijete
Dozvoljeno:
– kuvano meso, dinstano meso, meso na roštilju (redje)
– nemasni sir, jogurt, kiselo mleko i jaja
– bareno povrće, sveže povrće u salati sa uljem u dozvoljenim količinama
– crni hleb
– sveže voće, jabuke, citrusno voće
– sokovi bez šećera
– koristiti veštačke zasladjivače umesto šećera, ali bolje je bez njih
– malo soli u ishrani
– mogu se koristiti začinske biljke u ishrani
– najbolje je imati više obroka dnevno (optimalno je 5 – tri obroka i dve užine)
– količinu unesene hrane treba prilagoditi telesnoj uhranjenosti
Zabranjeno:
– zaboravite na šećer i slatkiše, sladoled, kolače, torte i sve što sadrži šećer
– ne koristiti svinjsko meso, konzervisano meso, iznutrice, suhomesnate proizvode, pohovano i prženo
– sosove i zaprške izostaviti iz jelovnika
– nemojte jesti puter, masne sireve, mileram i šlag
– alkohol izbegavati ( neki stručnjaci kažu da se povremeno može uzeti čaša crnog vina uz obrok)
Ovo su samo glavni principi dijete. Od tipa i stadijuma bolesti i individualnih osobina obolelog zavisi konkretnija dijeta. Zato svaki pacijent treba da dobije konkretnu dijetu od svog lekara.
Obavezno uz dijetu kombinovati fizičku aktivnost, koja zavisi od stepena oboljenja, kao i starosne dobi.
Izvor: Dijetalna ishrana
……………..
ŠEĆERNA BOLEST:
ISHRANA DIJABETIČARA – NAJČEŠĆE GREŠKE U ISHRANI
Promenom stila života,
uz pravilan način ishrane,
držaćete pod kontrolom šećernu bolest.
PRETERAN KALORIJSKI UNOS
Ne pazeći na količinu i vrstu hrane, često se unosi dosta „nepotrebnih kalorija“. To se dešava danima, mesecima, pa se „nabaci“ višak kilograma. Višak kilograma sigurno otežava dobru regulaciju šećerne bolesti (zbog insulinske rezistencije). Ne može povećanje doze insulina ili tableta dugoročno rešiti ovaj problem. Treba razmišljati u drugom pravcu – korigovati količinu i vrstu obroka i stvari će polako početi da dolaze na svoje mesto. Poboljšaćete regulaciju šećera uz manje doze lekova.
BROJ OBROKA U TOKU DANA (preskakanje obroka)
Dijabetičari, pogotovu na insulinskoj terapiji, moraju imati najmanje pet obroka u toku dana i, po potrebi, šesti obrok, može biti pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana obično vodi nestabilnim vrednostima šećera koje variraju. Mnogi kažu: „Doktore, ne znam zašto mi je šećer visok, ne jedem ništa, evo danas sam samo dva puta jeo.“ TO je greška, jer organizam jedno vreme trpi gladan, a kasnije, usled obroka koji je obično obilan, imamo veći skok vrednosti šećera.
Zato: jedite pet do šest puta u toku dana!
UNOS HRANE PO OBROKU
Morate se truditi da ne pravite velike oscilacije u količini hrane po pojedinačnim obrocima. Nemojte da se za ručak najedete, a za doručak i večeru samo „čalabrcnete“. Morate približno rasporediti energetski i ugljenohidratni unos u toku celog dana. Najbolje je: ručak 30% dnevnog unosa, doručak i večera oko 20%, a ostatak rasporedite na užine. Tako ćete obezbediti ujednačene vrednosti šećera u krvi.
UNOS HLEBA I ZAMENA
Najveće greške su kod uzimanja hleba i zamena za hleb. Mnogi dijabetičari uzimaju previše hleba. Hleb ima veliku kalorijsku vrednost i relativno visok glikemijski indeks zbog značajnog sadržaja ugljenih hidrata: 100 grama hleba ima 220 do 250 kCal i oko 50 gr ugljenih hidrata. Jedno parče hleba teško je oko 50 grama, što iznosi otprilike 120 kCal.
Jedno parče hleba ima istu kalorijsku vrednost kao:
• 70 grama sira
• čaša mleka (200ml)
• 200 grama trešanja
• 100 grama teletine
• 250 grama jabuka
• 260 grama breskvi
• 400 grama crvene paprike
• 450 grama lubenice
• 500 grama kelja
• 600 grama paradajza ili
jedan kilogram krastavaca
Zato dijabetičari treba da uzimaju 120 do 240 grama hleba dnevno (zavisi da li je dijeta niskokalorična ili visokokalorična).
Druga greška, koja se često dešava je kod količine konzumiranja crnog, raženog ili kukuruznog hleba koja se dnevno pojede. Mnogi misle da su, ako ne jedu beli hleb i peciva rešili problem.
Često čujem u Savetovalištu za dijabetičare: „Doktore, ne znam zašto imam visok šećer, a ne jedem beli hleb. Jedem proju i raženi hleb koliko želim, ali, vidite, opet nešto nije u redu.“
Crni hleb, raženi i kukuruzni hleb se preporučuju u dijetnim jelovnicima za dijabetičare zato što su bogatiji dijetnim vlaknima, vitaminima i mineralima, a ne zato što su manje kalorični. Imaju i manji glikemijski indeks, ali oprez! Smete da pojedete samo 20% više crnog nego belog hleba, a to je u ukupnom zbiru parče hleba srednje veličine (30 do 50 grama više).
UNOS MLEKA I ZAMENA
Mleko je idealna hrana za čoveka zbog bogatog sadržaja proteina, ugljenih hidrata i masti. Zato možete koristiti do dve mlečne jedinice dnevno (mlečna jedinica = 200ml.), sem kod visokokaloričnih dijeta – kada možete uzeti i tri mlečne jedinice u toku dana. Uzimajte posnije mleko 1,8% do 2,8% mlečne masti i prerađevine od takvog mleka – ako jedete sir, koristite mlađi, posni sir.
UNOS POVRĆA
Ovde ima najmanje grešaka u ishrani, jer su dopuštene i najveće slobode. Bogatstvo vitaminima, mineralima, dijetalnim vlaknima i vodom, uz mali glikemijski i kalorijski učinak, ono su što povrće nameće u svakoj ishrani.
Povrće A (zeleno lisnato, tikvice, krastavci, paprika zelena, paradajz) je niskokalorično, i malte-ne da nema ograničenja, pa se uzima slobodno po izboru. Uslovno je preporučeno da jedna jedinica iznosi 200grama, ali se povrće iz ove grupe može koristiti slobodnije.
Povrće B (bundeva, šargarepa, crni luk, boranija, repa, cvekla, paškanat, mladi grašak) je nešto kaloričnije, pa opreznije sa njegovom primenom.
Boranija i mladi grašak su izvanredna hrana, jer sadrže dosta dijetnih vlakana, ali ih, ipak, ne treba nekontrolisano koristiti.
Suvi grašak, bob i pasulj imaju odlične karakteristike (dosta dijetnih vlakana, dobar sadržaj belančevina ali i veliki kalorijski učinak) pa ih treba povremeno koristiti sa dodatkom nemasnog mesa, bez jakih zaprški i masnoća, uz salate, kao što su kupus i zelena salata. Zato su bob, grašak i pasulj svrstani u hlebne jedinice.
UNOS MESA
Meso je neophodno za našu ishranu zbog znatnog sadržaja belančevina i bitnih amino kiselina. Birajte nemana mesa i ribe, a pogotovu iz grupe pilećih bez kožica, ćurećih bez kožica, jagnjetina, teletina, posna govedina, konjsko meso, divljač, zečetina.
Od rečnih riba to su: pastrmka, mladica, krkuša, štuka, grgeč.
Od morskih riba: oslić, skuša, bakalar, srdela, zubatac.
Moram da napomenem da su i ostale ribe odlična hrana, pogotovo ako se spreme pečene, kuvane, bez mnogo ulja.
Rakovi i školjke su izuzetno malog kalorijskog učinka, ali su bogati holesterolom pa ih uzimajte umereno.
PREPORUKA: Izbegavajte crvena mesa, jedite belo meso od peradi, a ribu – bar dva puta sedmično.
UNOS VOĆA
Vladaju pogreške i zablude oko upotrebe voća kod mnogih dijabetičara, počev od vrsta koje se smeju koristiti, do količine voća koja sme da se pojede.
Neki ga iz straha od „skoka“ šećera ne upotrebljavaju uopšte, a neki ga jedu nekontrolisano.
I jedni i drugi greše.
Voće je važan činilac u ljudskoj ishrani i dijabetičari ga mogu koristiti.
Ne postoji hrana, pa ni voće, koja je apsolutno zabranjena, jer ne goji vrsta hrane, već količina koju pojedemo. I kod šećerne bolesti loša glikoregulacija potiče od količine i rasporeda uzimanja obroka.
Voće se može uzimati od tri do pet puta dnevno (tri do pet jedinica zavisno od vrste) neko 60 grama (grožđe), neko 100 grama (jabuke), neko 130 grama (jagode), neko 160 grama (dinje), neko 190 grama (lubenice) u jednom obroku.
Kod korišćenja voća najviše se greši u količini voćne jedinice koju uzimamo. Primer je lubenica: jedna jedinica voća je 190 grama lubenice (jedna tanka kriška). Mnogi ne obraćaju pažnju na debljinu i veličinu te kriške, pa kažu: „Ma pojeo sam samo jedno parčence“, a to „parčence“ je obično oko 600 do 800 grama.
Isto važi i za ostalo voće. Zato, dok ne naviknete koje su to optimalne količine, izmerite jabuku, krušku, kajsiju, maline, pa ćete posle uvek znati šta je to jedna jedinica određenog voća.
Količinu voća dozvoljenog za dnevni unos nikad nemojte uzeti u jednom obroku. Rasporedite je na tri do pet obroka.
UNOS MASTI
Za ishranu koristite suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje u količinama koje su preporučene u ADA tablicama.
Čuvajte se prikrivenih masti, koje se nalaze u raznim kolačima, keksovima, pitama, lisnatom testu (za njihovo spravljanje se koristi mast).
Izvod iz knjige: ISHRANA I KUVAR ZA DIJABETIČARE,
autora Dr. VLADE VELIČKOVIĆA
www.secernabolest.com
