Foto: Branko Vasiljević
Nešto kasnije prolazimo kroz „kapiju Burgonje“, na kojoj je slika vinograda i, iznad nje, crtež puža.
Dovoljno da nas podsete da u ovoj regiji obiđemo vinograde (pod zaštitom Uneska!), dvorce i manastire i uživamo u specijalitetima Burgundije: teletini kuvanoj u crvenom vinu (bef burginjon), petlu u vinu (kokoven), puževima, siru (epuas) i vinu (pino noar i šarodne).
Ovo nisu prosta obeležja, ona čine karakter Burgundije.
Srce regije je vinogradarski pojas od Bona do Dižona, nepunih četrdeset kilometara dužine a jedva kilometar – dva širine, od puta koji se naziva: „Put velikih vinograda“, preko obronaka krečnjačkih brda sa vinogradima, do šuma na njihovim vrhovima.
Ovaj pojas takođe nosi odgovarajući naziv: „Zlatna obala“ – vrednost burgundskih vinograda se kroz istoriju merila zlatom.
Bon (Beaune) je vinarski centar Burgundije.
Staro gradsko jezgro je kružnog oblika, a u njegovom centru je istorijski i arhitektonski dominantna građevina srednjovekovna bolnica za siromašne, sa modernim nazivom Ospis d Bon.
Ona je jedan od najvećih vlasnika vinograda u Burgundiji i poznata po dobrotvornim aukcijama svojih vina.
Datira iz sredine petnaestog veka. Nikolas Rolen, kancelar Burgundije, napisao je u zadužbinarskoj povelji da bolnicu za siromašne bolesnike osniva i poklanja Bonu radi svog spasenja, a „u želji da ovozemaljska dobra zamenim nebeskim“.
Sličnim zaveštanjima „za otkup duše“, vinogradarski posed bolnice višestruko je uvećan. Danas je u ovom slikovitom zdanju muzej, uključujući i muzej vina.
Na trgu ispred je vikendom bogata pijaca, a okolo su restorani, u kojima se može iskušavati navedeni karakter Burgundije.
Oko Bona ima preko hiljadu vinograda.
Ma koliko su Francuzi razigrani kada su u pitanju imena vinograda – ima i ih i poetskih – toliko su rigorozni kada su u pitanju klasifikacija vinograda i kvalitet vina.
Vinogradi u Burgundiji se svrstavaju u kategorije – apelacije: veliki, prvi, seoski i regionalni Subjektivan izbor autora ovog teksta, koji je video vinograde na svih pet kontinenata, stavlja na vrh najboljih na svetu četiri velika burgundska – Romane-Konti, Klo d Vužo, Šamberten i Korton Šarlemanj.
Prva tri su pod pino noarom, a zadnji pod šardoneom.
Ove velike vinograde zasnovali su monasi, koji su rano ovladali tajnama vinogradarstva i vinarstva.
Njima su i kraljevi poklanjali vinograde – Korton-Šarlemanj je bio u vlasništvu Karla Velikog u osmom veku. Od njih su ih i otkupljivali – Romane-Konti je otkupio princ, koji mu je u naziv pridodao i svoje ime. Francuska revolucija je konfiskovala vinograde popova i prinčeva i rasprodala ih na aukcijama, ali su vladari i dalje uživali u njihovim vinima – Napoleon je pio samo vino iz Šambertena.
Najveći je Klo d Vužo sa pedeset hektara i zamkom u sredini; Romane-Konti ima manje od dva hektara. Nema razlike u mišljenjima – iz ovih vinograda prave se najbolja svetska vina.
I najskuplja – jedna flaša Romane-Kontija iz 1945. godine – berba koja se smatra za najbolju u istoriji – prodata je oktobra 2018. godine za 558 hiljada dolara!
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
