Antibiotici: Grupe, Način Primene I Nuspojave

Antibiotici su grupa lekova koja se primenjuje kod bakterijskih infekcija i njihov mehanizam rada se zasniva na ubijanju bakterija ili sprečavanju njihovog razmnožavanja i širenja.

Antibiotici nemaju nikakvo dejstvo na virusne infekcije poput prehlade i gripa kao i većinu pojava kašlja i bolnog grla. Često i blaži oblici bakterijskih infekcija se ne leče antibioticima. Konzumiranje antibiotika kada oni nisu potrebni stavlja Vas i Vašu porodicu u grupu povećanog rizika za razvoj različitih oboljenja.

Antibiotici: Grupe, Način Primene I Nuspojave; FOTO: https://theconversation.com/antibiotic-resistance-new-discovery-could-change-the-future-of-treatment-131262

Antibiotici: Grupe, Način Primene I Nuspojave; FOTO: https://theconversation.com/antibiotic-resistance-new-discovery-could-change-the-future-of-treatment-131262

Kada se koriste?


shop.produzizivot vertikalni baner

Antibiotici bi trebali biti prepisivani u sledećim situacijama:

  • Stanja koja nisu toliko ozbiljna ali neće proći bez antibiotika (akne)
  • Stanja koja nisu toliko ozbiljna ali se mogu proširiti na druge ljude ukoliko nisu lečena adekvatno (impetigo, hlamidija)
  • Stanja gde je dokazano da antibiotici vidno ubrzavaju oporavak (infekcija bubrega)
  • Stanja koja nose rizik od ozbiljnijih komplikacija (celulitis, pneumonija)

Antibiotska rezistencija

Predstavlja rastući problem 21. veka. Antibiotska rezistencija se definiše kao pojava rezistentnih (otpornih) sojeva bakterija na različite antibiotike, na koje su pritom ranije, iste bakterije bile osetljive. Ovo postaje sve češća situacija i rastući problem, jer ukoliko ova pojava nastavi da raste, broj raspoloživih lekova (grupa antibiotskih lekova) za terapiju različitih bakterijskih infekcija se smanjuje. Do pojave rezistencije dolazi usled prekomerne upotrebe i nekritičkog prepisivanja antibiotika. Pod ovim se misli na konzumiranje antibiotika kod virusnih infekcija, zatim korišćenje antibiotika kod blagih infekcija gde nisu potrebni (što se više koriste u lakim slučajevima, to su manje šanse da će antibiotik biti uspešan u terapiji ozbiljnih stanja). Usled ovoga dolazi do pojave novih genetskih vrsta bakterija jos otpornijih na antibiotike. Ovi sojevi su razvili rezistenciju na veliki broj antibiotika:

Povišeni rizik za infekcije. Antibiotici se mogu preporučiti određenim ljudima koji se nalaze u grupama sa povišenim rizikom, poput:

Antibiotici kao prevencija. Antibiotici se ponekad daju sa ciljem da spreče infekciju. To se naziva antibiotska profilaksa. Normalno se koristi u pripremi za različite operacije:

Zatim, kao profilaksa antibiotici se koriste kod rana i ujeda (ljudskih, životinjskih) gde postoji visoka šansa za nastanak infekcije.

U određenim medicinskim stanjima, antibiotici kao profilaksa su obavezni. Slezina kao organ služi za filtriranje krvi od bakterija. Osobe kod kojih je slezina uklonjena, osobe koje primaju hemioterapiju ili osobe koje imaju poremećaj krvi (neke vrste anemije) i pritom slezina ne funkcioniše kako treba koriste antibiotike kao profilaksu.

Kada se koriste antibiotici?

Kada se koriste antibiotici?

Antibiotici se koriste i kod upornih, rekurentnih (povratnih) infekcija, poput:

Načini primene

Antibiotici se primenjuju tačno na način kako Vam je prepisao doktor ili farmaceut. Izuzetno je važno završiti sa dozom antibiotika koja vam je prepisana iako se negde na pola puta osećate bolje. Mogu se uzeti na sledeće načine:

  • Oralno – u vidu tableta, kapsula ili tečnosti (sirup, rastvoren prašak) koja se guta; kod blagih i umerenih infekcija
  • Lokalno – u vidu krema, gelova, masti, kapi; koje se primenjuju kod lokalnih infekcija, najčešće kožnih
  • Injekcije – intramuskularno ili intravenski najčešće; kod ozbiljnijih infekcija

Ukoliko zaboravite da uzmete dozu antibiotika, tu dozu uzmite čim se setite i dalje nastavite sa uzimanjem po planu. Ali, ukoliko se setite preskočene doze blizu vremena za sledeću dozu, samo uzmite tu sledeću u redu (ovu ostavite „preskočenu“) i nastavite po rasporedu. Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu.

Jedna, slučajno uzeta, doza više antibiotika u većini slučajeva neće dovesti do komplikacija, ali će povećati šanse za nastanak neželjenih dejstava antibiotika poput mučnine, povraćanja, dijareje (proliv).

Neželjena dejstva

Najčešće tegobe koje nastaju kao posledica primene antibiotika su digestivne tegobe. Javljaju se kod 1 osobe na svakih 10. Uključuju sledeće simptome i znake:

Ova neželjena dejstva su uglavnom blaga i prestaju pri završetku terapije. Ukoliko postanu intezivna ili se pojave dodatni simptomi i znaci obratiti se doktoru radi promene terapije.

Alergijske reakcije. Svaka 15. osoba ima alergijsku reakciju na antibiotike, pogotovo na penicilin i cefalosporine.

U većini slučajeva, alergijske reakcije su blage i javljaju se u formi:

  • Svraba, osipa (urtikarije)
  • Kašlja
  • Otežanog disanja
  • Osećaja „stegnutog grla“

Ovi blagi oblici alergijskih reakcija se tretiraju uspešno sa antihistaminicima.

U retkim situacijama antibiotici mogu dovesti do pojave ozbiljne reakcije organizma koja se naziva anafilaksa.

Početni simptomi su isti kao i gore navedeni ali oni mogu progresovati do:

  • Ubrzanog rada srca
  • Još više otežanog disanja usled oticanja vrata (grla i ždrela)
  • Naglog osećaja panike, straha i uznemirenosti
  • Naglog pada krvnog pritiska koji dovodi do vrtoglavice i zbunjenosti
  • Onesvešćivanja

Anafilaksa ili anafilaktički šok je hitno medicinsko stanje u kome je potrebna stručna pomoć. U ovoj situaciji pozvati hitnu pomoć ili otići u urgentni centar.

Kod primene tetraciklina, grupa antibiotika, potrebno je izbegavati sunčevu svetlost i veštačke izvore (solarijum).

Podela antibiotika

Postoji mnogo vrsta antibiotika, ali su svi oni klasifikovani u 6 velikih grupa:

  • Penicilini – imaju široku primenu (kožne, respiratorne, urinarne infekcije); penicilin, amoksicilin;
  • Cefalosporini – imaju široku primenu, neki se koriste i za ozbiljna stanja poput septikemije i meningitisa; cefaleksin;
  • Aminoglikozidi – najčešće se primenjuju kod hospitalizovanih pacijenata za teške infekcije; ozbiljna neželjena dejstva na bubrege i sluh; gentamicin
  • Tetraciklini – široka primena, često se prepisuju za akne ili rozaceu; doksiciklin
  • Makrolidi – najčešće za plućne infekcije ili kao zamena za penicilin kod alergije ili rezistencije bakterija; eritromicin, klaritromicin;
  • Fluorohinoloni – imaju široku primenu; ciprofloksacin, levofloksacin;

Obratiti pažnju

Penicilin. Ukoliko ste nekada imali alergijsku reakciju na jednu vrstu penicilina, ne uzimajte ni druge vrste, jer ukoliko se alergični na jedan lek (koji sadrži penicilin) alergični ste i na sve ostale. Smanjena doza penicilina se koristi kod bolesti jetre i bubrega. Većina penicilina se može primenjivati u toku trudnoće i dojenja, ali u svakom slučaju neophodno je napomenuti doktoru ukoliko je to slučaj.

Cefalosporini. Ukoliko ste alergični na penicilin, velika je verovatnoća da ćete biti alergični i na cefalosporine. Ukoliko imate neko oboljenje bubrega cefalosporini nisu najbolja opcija ili će biti dati u nižoj dozi. Ukoliko ste trudni ili dojite posavetujte se sa doktorom u vezi konzumiranja ove grupe lekova.

Aminoglikozidi. Primenjuju se kod hospitalizovanih pacijenata za lečenje po život opasnih stanja poput septikemije i mogu izazvati oštećenje bubrega kod osoba koje već imaju oboljenje bubrega. U trudnoći se primenjuju samo ukoliko doktor smatra da su neophodni.

Tetraciklini. Ne preporučuje se njihova upotreba u sledećim grupama, ukoliko nisu zaista neophodni:

Makrolidi. Ne primenjuju se ukoliko osoba ima porfiriju (redak poremećaj krvi). Kod trudnica i dojilja jedino se može primenjivati eritromicin.

Fluorohinoloni se ne primenjuju kod trudnica i dojilja.

Interakcije

Antibiotici mogu stupati u interakcije sa drugim lekovima, tj. reagovati sa njima i kao rezultat mogu nastati drugačiji efekti od očekivanih.

Alkohol. Apsolutno izbegavanja alkohola je neophodno kod primene metronizadola ili tinidazola do 48 sati nakon primene. Generalno se preporučuje izbegavanje alkohola dok traje antibiotska terapija, međutim ukoliko se alkohol konzumira u umerenim količinama i ne svakodnevno ne bi trebalo da dođe do interakcije sa lekovima.

Oralni kontraceptivi. Antibiotici poput rifampicina i rifabutina redukuju efektivnost kontraceptivnih pilula. U tom slučaju neophodno je koristiti i drugi vid zaštite (kondom).

Penicilini se ne bi trebali primenjivati istovremeno sa metotreksatom (lek za psorijazu, reumatoidni artritis i neke karcinome). Kod primene penicilina i alopurinola dolazi do pojave osipa.

Cefalosporini mogu dovesti do krvarenja ukoliko se primenjuju zajedno sa antikoagulantima poput varfarina.

Kod primene aminoglikozida zajedno sa nekim od sledećih lekova, povećava se šansa za oštećenje bubrega i sluha:

  • Antifungicidi – lekovi za gljivične infekcije
  • Ciklosporin – lek za Kronovu bolest ili posle transplantacije organa
  • Diuretici – koriste se za eliminaciju viška vode u organizmu
  • Mišićni relaksansi

Rizik između pojave komplikacija istovremene primene aminoglikozida mora biti u ravnoteži sa benefitom (dobiti) u lečenju same bolesti.

Tetraciklini i fluorohinoloni stupaju u interakcije sa velikim brojem lekova i suplemenata tako da je neophodno konsultovati se sa doktorom u vezi primene i informisati o svim drugim lekovima koje koristite.

Makrolidi u kombinaciji sa sledećim lekovima se mogu koristi jedino pod izričitom naredbom doktora jer usled interakcija dolazi do problema i negativnih efekata na srce. U pitanju su sledeći lekovi:

  • Terfenadin, astemizol
  • Amisulprid
  • Tolterodin
  • Statini

Savetovanje sa doktorom i kritička upotreba antibiotika su ključ za odgovarajuću terapiju, izbegavanje neželjenih dejstava i sprečavanje nastanka antibiotske rezistencije.

Ukoliko Vam se svideo naš tekst, zamolili bismo Vas da nas podržite tako što ćete nas pratiti na Facebook-u ili Twitter-u. Ostanite sa nama i upoznajte nas bolje >>!

Pročitajte još

Original Article

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA