Nije oduvek čovek imao potrebu da proizvode pakuje u određenu ambalažu.
Hteo je robu odmah da iskoristi ili da je svežu proda.
Ipak, kako su se znanje i tržište razvijali tako je i čovekova potreba da robu zaštiti od spoljašnjih uticaja rasla, a zatim je počeo da uviđa i brojne prednosti koje ima ambalaža.
Težio je da stvori pakovanje koje će biti kupcima primamljivije, lepše, ali i koje će da bude izdržljivo.
A evo kako se ambalaža proizvodi i koje sve vrste ambalaže postoje.
Ambalaža služi da zaštiti proizvod od raznih spoljašnjih uticaja, a onda pruža i praktično rukovanje robom.
Zahvaljujući primamljivoj ambalaži potrošači se često odluče baš za jedan proizvod, a pošto pakovanje služi i kao sredstvo za promociju, to znači da ima i tržišnu funkciju.
Kada se roba prevozi i carini ona mora da bude skladištena prema propisanim standardima, a kada stigne u magacine ili na rafove u prodavnice, praktična ambalaža robe omogućava da se proizvodima mnogo lakše manipuliše i da se racionalnije iskoristi prostor.
Vrste ambalaže
U poslednjih nekoliko godina praktična ambalaža ima i ekološku funkciju, pa su u upotrebi i ekološki prihvatljivi materijali pomoću kojih se roba lakše zbrinjava.
Različiti materijali se koriste za proizvodnju robe, a u upotrebi su najčešće papir, drvo, staklo, tekstila, keramika i plastika.
Pod ambalažom se podrazumeva sve ono u šta sirovina, proizvodi i poluproizvodi mogu da se spakuju kako bi se zaštitili od spoljašnjih uticaja. Amabalaža se može podeliti prema mnogobrojnim vrstama, a osnovne vrste su:
Papirna i kartonska ambalaža, kao i ambalaža napravljena od drveta (manje i veće kutije i vreće, valjkaste kutije, drvene korpe, srveni sanduci, burad…);
Staklena ambalaža (flaše, tegle, boce, baloni…);
Tekstilna ambalaža (omoti, vreće, pokrivači…)
Metalna ambalaža (limenke, kante, cevi, birad…);
Plastična ambalaža (bočice, omoti, vreće…)
Posebno je zanimljiva kartonska ambalaža, jer se najviše koristi. Evo i zašto.
Kartonska ambalaža
Papirna i kartonska ambalaža se najviše koristi za pakovanje robe.
Reč je o ambalaži koja ima dobra mehanička svojstva i koja je veoma laka.
Grafički se lako oblikuje, a može da se povoljša i smolama od sintetike, voskom ili parafinom. Pošto je lako razgradiva, ova ambalaža je i ekološki prihvatljivija.
Najveći nedostaci papirne i kartonske ambalaže su osreljivost na svetlost i vlagu, a i lako je zapaljiva. Imaju širok dijapazon primene, pa se zato i koriste ua pakovanje različite vrste robe.
Za izradu ove ambalaže upotrebljava se karton i papir različitog kvaliteta, kao i različitih gramura, a vrlo lako se oblikuje, priprema i štampa.
Na tržištu su danas dostupne različite vrste papirnih i kartonskih pakovanja koji su predviđeni i za mašinsko i za ručno pakovanje robe.
Za kvalitetnu ambalažu neophodni su i kvalitetan papir i karton tačno određenih dimenzija i standarda.
Standardni karton i ppair definisani su fizičko-hemijskim osobinama koje su propisane za štampanje, pripremu, dorado i obradu, al ii za postojanost tokom prerade i obrade, pa se od papira mogu napraviti kartoni različitih veličina, vreće od tzv. natron papira, višeslojne ili jednoslojne lepenke i vrećice od oplemenjenog ili običnog papira koje imaju četvrtasto ili ravno dno.
