Svako veče se samozadovoljavam i plačem… Imam 26g, živim sama u centru, završila fakultet, radim, jako brinem o svom zdravlju i izgledu i to se vidi. Kada sam shvatila da baš dugo nisam imala dečka, bacila sam se u ozbiljnu potragu za ozbiljnim dečkom radi ozbiljne veze.
Samouvereno sam prilazila, zvala na večere i slično. Korpa do korpe. Onda sam spustila kriterijume i rekla ok, može nešto manje ozbiljno, neka avanturica sa ne toliko kvalitetnim likom, propušila sam se, gutal, drobila. Opet korpe. Onda sam rekla ok, veze na jednu noć, što da ne mlada sam i slobodna, davala sam na izvolte. I opet ništa. Nikoga ne interesujem. Pritom nisam u fazonu “ja sam žensko ajde se polomi oko mene”, i te kako se cimam oko likova, nemam problem da priđem, i ništa. Svako veče se samozadovoljavam i plačem.
Mnogo sam usamljena. Mnogo radim na sebi i osvestila sam svoje mane, umem da ih priznam kao i svoje greške/krivice. Ali ovo ne razumem.