Kuva i piše:
Ana Ćubela
Verovatno ste primetili da nisam toliko aktivna na društvenim mrežama u poslednje vreme. A ni na blogu. Za to postoji dobar razlog ali o tome ću pisati nekom drugom prilikom. Ali sam jutros pustila post na Instagramu kao što sam nekada činila svake subote. I javno oglasila da se veaćam na stari put jer poslednjih godinu dana sam najmanje bila na hrono. Uglavnom zbog “više sile”, manje iz proste želje.
Osim u prvih nekoliko meseci, pre šest godina, nikada se nisam pridržavala 100% hrono ishrane svaki dan, što je i normalno i “dozvoljeno”, i nisam imala problema zbog toga. Ali je onda naišao težak i podugačak period koji me je izbacio iz koloseka po svakom pitanju, pa i pitanju ishrane.
Evo šta sam napisala:
Posle višemesečnog…. Čuj kako lažem.
Posle godinu dana povremenog i podužeg iskakanja iz hrono ishrane, najviše zbog zdravstvenih problema, a sada potpuno promenjenog životnog ritma i stila, vreme je da se vratim na staro. Barem kada je hrana u pitanju.
Prvo je počelo sa fantomskim bolovima i oticanjem stomaka. Posle svih mogućih nalaza je utvrđeno da sam izuzetno zdrava ali u menopauzi.
Zatim povreda noge bez koje sm mogla da ostanem jer se lekar pravio pametan pa izazvao infekciju.
Pa gnojna angina uzrokovana padom imuniteta od silnih antibiotika i infekcije.
Pa sada neke nove životne okolnosti koje su mi promenila svakodnevnicu za 180 stepeni, a tu ne mislim samo na policijski čas i koronu.
I eto mnogo prilika da se ne jede. Ili jede kad mož a kada ne bi trebalo.
Elem, tetka koja je u kućnom pritvoru zbog godina je juče preturala po mom prvom kuvaru i odlučila da nam spremi lepinje. A ja prvi put posle dužeg vremena ostala kući posle 7 ili 8. I shvatila da je ovo možda znak da se ponovo uhvatim discipline. Svoje ne nametnute.
Pa da krenemo sa jajima. Subota je 😂. Iako obično ne pijem ništa uz jelo morala sam da prihvatim tetkin savršen ljutkast domaći sok od paradajza.
I nastavljamo dalje od ručka a zatim i popodnevne, predpolicijske šetnje sa Reom.
Iza svega ovoga mora da se krije neki zlatni ćup.
Prijatno.
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Mar 28, 2020 at 2:40am PDT
Nije prošlo ni 15 minuta i zove me prijateljica.
“Ana, već danima mislim na tebe i hoću da te zovem. I sad vidim tvoj post. Kako ja da se vratim, kao da sam blokirala i zaboravila sve. Sedim kod kuće i samo jedem, reče ona. I onda tako mic, po mic, raspredemo o navikama, o kontroli, o hormonima… I na kraju mi predloži da. kad već guram sebe, poguram i druge i da svakodnevno objavljujem šta jede a da unapred pišem predloge jelovnika kako bi ljudi na vreme mogli da kupe šta im treba.
I, naravno, pade dogovor da idemo zajedno. Da li hoćete sa nama?
A post shared by Ana Cubela (@hronokuvarica) on Mar 28, 2020 at 3:44am PDT
Ja ću malo više da se bacim na pisanje i fotografisanje, ionako kuvam po ceo dan :), to barem nije problem. I držaću se osnovnih namirnica, živimo u izolaciji, nije vreme za razbacivanje i preterivanje. Čak i za one koji to mogu sebi da priušte, mnogi ne mogu.
Od danas pa nadalje svaki dan na blogu, Fejsbuku i Instagramu ima da pršti #zajednouzhrono.
Jer je dobra za telo i za mozak.
Više volim da sama sebi udaram disciplinske mere nego da to samo radi neko drugi umesto mene. Taman da skrenemo misli sa korone, zabrane okupljanja, pitanja da li ćemo imati makar jedan dinar u džepu kada se sve ovo završi. Možda ne možemo da se viđamo uživo ali izolacije na internetu nema. Za sada 😉 .
A sutra u lajvu na fejsbuk strani Hrono kuhinja ovo će biti glavna tema. Kroz recepte i ideje.
Javite se u kometraima ispod teksta, ovde na blogu, ali i na društvenim mrežama ako ste za.
#zajednouzhrono
