Foto: Ivan Prole/FreeImages
Prvi pomen „srpskih dinara” nalazi se u arhivskim dokumentima krajem 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.
Međutim, dosadašnja istraživanja upućuju na kralja Radoslava (1227–1234), koji se smatra prvim srpskim vladarem koji je kovao sopstveni novac.
Novac su sve do pada despotovine, 1459. godine, nastavili da kuju gotovo svi srpski vladari, i to širom teritorije srpske srednjovekovne države, u kovnicama koje su se nalazile u blizini brojnih rudnika srebra kao što su Brskovo, Rudnik, Novo Brdo, Srebrnica, Trepča i drugi.
Taj novac zvao se dinar i predstavlja jedno od najbitnijih obeležja samostalnosti i državnosti srpske države u srednjem veku. Brojnost, raznovrsnost i lepota tog novca, shodno vrhuncu moći srednjovekovne Srbije, dolaze do izražaja u kovanju najvećeg srpskog vladara, kralja (1331–1346), a potom cara (1346–1355), Dušana, kada srpska država obimom monetarne produkcije prevazilazi susedne zemlje toga vremena.
Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do sredine XIX veka u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država. U periodu turske prevlasti, na teritoriji današnje Srbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca – Novo Brdo, Kučajna i Beograd, ističe se u tekstu Narodne banke.
Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca – para – prisutan je i danas kao naziv stotog dela srpskog dinara
Do 1873. na prostoru Kneževine Srbije korišćene su čak 43 različite strane novčane valute.
Monetarni haos izazvan upotrebom 43 različite valute rešen je inicijativom tadašnjeg kneza Milana Obrenovića, koji je prvi napravio konvertabilni dinar, kovanice u iznosu od 10 i 20 dinara u zlatu, koji je nazvan milandor.
Međutim, čak i kasnije, nakon Prvog svetskog rata, u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bilo je u opticaju više valuta – srpski dinar, austrougarska kruna, bugarski lev, crnogorski perper.
Narodna banka Srbije, osnovana 1884. godine, odštampala je prvi papirni novac u zemlji – novčanicu od 100 dinara. Ova novčanica imala je podlogu u zlatu, a prema nekim procenama njena današnja vrednost ide i do 15.000 evra.
Foto: NBS
Foto: NBS
Foto: NBS
Foto: NBS
Prvobitno novac za našu zemlju izrađivao se u Njujorku i Francuskoj, dok su kovanice nastajale u Londonu i Parizu, što je bio slučaj sve do podizanja Zavoda za izradu novčanica i kovanog noca na 1929. godine.
Prva odštampana novčanica je bila u vrednosti od deset dinara po ugledu na već postojeću iz 1926. Na ovoj novčanici nalazila se slika Spomenika slobodi, skulptora Đorđa Jovanovića, koja se nalazi danas u zgradi Narodne banke Srbije u ulici Kralja Petra.
Papir za novčanice je, međutim, sve do Drugog svetskog rata stizao iz Francuske i Engleske, da bi kasnije bio rađen u Sloveniji.
Srebrni novac tada proizvodila je privatna kovnica Bošković a.d., sve do odluke kralja da se napravi državna kovnica novca. Tako je kovnica izgrađena u sklopu Zavoda 1937. i ubrzo je započeta i proizvodnja kovanog novca. Zavod je u početku posedovao i sopstvenu elektranu, bunare za vodu, a u okviru njega obavljalo se i školovanje zaposlenih.
Zavod nikada tokom svog postojanja nije prestajao sa radom, sem što za vreme Drugog svetskog rata nije korišćen za štampanje državnog novca, već je služio za potrebe nemačke vojske.
Najveći broj novčanica na ovom mestu odštampan je u periodu od februara 1992. do decembra 1993. kada je inflacija u zemlji bila čak 34 miliona odsto na mesečnom nivou. U tom periodu izdato je 100 novčanica različitih nominalnih vrednosti.
Počev od januara 1992. godine, ono što je preostalo od Jugoslavije pretrpelo je jednu od najdužih hiperinflacija u u svetskoj istoriji, koja je svoj vrhunac dostigla u januaru 1994. godine, kada je zvanična mesečna stopa inflacije iznosila 313 miliona posto.
Jugoslovenska hiperinflacija trajala je 24 meseca, samo dva meseca kraće od sovjetske hiperinflacije ranih 1920-ih.
Tokom ove inflacije, prihod po glavi stanovnika opao je za više od 50 odsto. Ljudi su bili prisiljeni da iscrpe svoju deviznu štednju, čekali su u redovima u državnim prodavnicama za hranu, takođe su provodili mnogo vremena na deviznim crnim tržištima na kojima su menjali ogromne svote bezvrednih dinara za jednu nemačku marku.
Napokon je 1994. godine profesor Dragoslav Avramović – bivši ekseprt Svetske banke, srpski ekonomista, guverner Narodne banke Jugoslavije, je sa timom stručnjaka i programom monetarne rekonstrukcije, zaustavio hiperinflaciju koja je harala zemljom.
On je proglasio dinar konvertabilnim, i vezao ga je za nemačku marku, u odnosu jedan prema jedan.
Kada je Savezna Republika Jugoslavija prešla u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore 2003. godine, srpski dinar zamenio je jugoslovenski.
Na sadašnjim novčanicama i kovanicama prikazani su portreti ljudi značajnih za istoriju Srbije i Narodne banke Srbije, ali i srpski spomenici kulture.
Narodna banka Srbije vrši izdavanje novčanica i kovanog novca, utvrđuje njihove apoene i obeležja, ali i donosi odluke o puštanju novca u opticaj i povlačenju iz istog.
Da li ste znali…
Valute u nekoliko zemalja u oblasti Sredozemnog mora takođe nosi naziv „dinar“. Zlatni dinar je bio glavni novčić u srednjovekovnim islamskim carstvima. Ipak, sama reč „dinar“ potiče od srebrnog kovanog novca „denarius“, koji je bio korišćen još u starom Rimu. Zemlje koje danas koriste dinar kao svoju valutu su Srbija, Alžir, Tunis, Libija, Jordan, Irak, Bahrein i Kuvajt.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
