Foto: Iz lične arhive
Ostrvo koje na mapi izgleda usamljeno na ivici arhipelaga Kikladi, jedan je od centara svetskog turizma.
Turisti su ovde pronašli prostor za svoje rituale.
Glavni grad, Fira, mesto je luksuznih venčanja parova iz celog sveta, sa dramatičnom pozadinom strme ivice obale, niz koju se spuštaju niske građevine kikladske arhitekture, obojene u belo i plavo.
Fantastične crkvice plavih kupola meta su kamera.
Posmatranje zalaska sunca privlači skoro sve turiste u Oju, turistički biser ostrva, sa obaveznom (skupom) rezervacijom najboljih mesta za gledanje i dugim aplauzom kada i zadnji luk sunca potone u more i oboji ga tamnocrvenom i ljubičastom bojom.
Atrakcija je i jahanje magaraca iz stare luke uzbrdo uz strme zidove kaldere…
U unutrašnjosti ostrva nalaze se raštrkani, tihi vinogradi. U toku dana niko ih ne posećuje, jer se živi na plažama sa crnim vulkanskim peskom.
Vulkan je ostrvu dao i plodnu zemlju, nataloženu vulkansku prašinu, bogatu mineralima i poroznu da na njoj najbolje uspeva vinova loza.
Čokoti se formiraju na specifičan način, tako što se loza savija u krug na tlu, formirajući korpu; lastari i lišće nad korpom daju hladovinu u kojoj su grozdovi zašićeni od snažnog vetra meltimi i jakog mediteranskog sunca.
Pošto je tle rastresito, a kiše su retke, lišće prikuplja jutarnju rosu i snabdeva koren vodom.
Autohtona sorta grožđa na Santoriniju je asirtiko; za njega kažu da je „najbolja i najfinija sorta za belo vino u Grčkoj“.
Kombinacija toplote i hladovine daje asirtiku dovoljno šećera ali i zadržava kiseline, tako da je vino pitko i osvežavajuće.
I grožđe osvežava – pored manastira Panagia u selu Episkopi Gonias, probao sam zreli asirtiko iz vinograda ograđenog kamenjem.
U selu se nalazi vinarija Argiros, osnovana početkom dvadesetog veka.
Vulkansko tle pogodovalo je i naročitom načinu prerade vina.
Stara vinarija je duboko ukopana vulkansko tle (takva je i većina kuća na ostrvu), sa bazenima od lave, u kojima se grožđe prerađuje, pre nego što se poveri na čuvanje starim bačvama od tri hiljade litara.
Santorini ima dugu vinsku tradiciju; smenjivanje Mlečana i Turaka kao gospodara nisu je prekidali. Za to ima da zahvali proizvodnji naročitog vina, koje je njegov zaštitni znak – vinsanto.
Krajem avgusta sam u dvorištu vinarije Rusos, osnovne sredinom devetnaestog veka, zatekao na suncu prostrte grozdove asirtika.
Sušenje traje do dve nedelje, da se zrna oslobode vode i koncentriše šećer.
Sok nastao ceđenjem prosušenog grožđa ostaje u buradima desetak i više godina i sporo fermentiše; rezultat je slatko vino, tamno-ćilibarske boje.
Veoma je cenjeno kao crkveno vino za pričešće, kako u pravoslavnom svetu, tako i u katoličkom, jer su Mlečani tehnologiju proizvodnje ovog vina preneli u Italiju.
Ne smeta ako se proba i kod kuće.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
