Foto: Wikipedia/ Xiyang Xing
Fotografije i video-snimci na kojima su prikazane znamenitosti ovih gradova pokazuju da i u „mračnom“ srednjem veku možemo pronaći određenu „dozu šmeka“ i vanvremenske lepote.
Kolmar se nalazi u neposrednoj blizini Nemačke i Francuske, a ima „laskavu“ titulu drugog grada sa najmanjim godišnjim količinama padavina u Francuskoj.
Veruje se da ga upravo takav „božji dar“ čini pogodnim za proizvodnju nadaleko čuvenog vina.
I tu nije kraj „čudima“ – zbog svojih „simpatičnih“ trgova, fontana i kanala, dobio je nadimak „Mala Venecija“.
Arhitektura je, kažu poznavaoci graditeljstva, „srećni spoj“ germanskog i francuskog stila, koji je prilagođen lokalnim običajima, uključujući korišćenje materijala poput drveta i kamena.
U starom delu grada nabasaćete na fine primere srednjovekovn egotike, poput Crkve Svetog Martina i Dominikanske crkve, dok kvart pod već pominjanim nazivom „Mala Venecija“ obiluje starim ribarskim kolibicama i vrbama koje okružuju kanal.
Gurmani tvrde da se upravo tu mogu konzumirati mnogi specijaliteti francuske kuhinje.
Za ljubitelje umetnosti nezaobilazna je poseta Muzeju Unterlinden, smeštenom u staroj gotičkoj zgradi nekadašnjeg dominikanskog manastira iz 13. veka.
Najpoznatiji eksponat je Isenhajmski oltar iz 16. veka, ali se mogu videti i remek-dela Monea, Renoara, Pikasa…
U Kolmaru se takođe nalazi Muzej Bartoldi, posvećen sećanju na lik i delo Frederika Bartoldija, tvorca čuvenog „Kipa slobode“, koji krasi Njujork.
To nije nikakva slučajnost – navedeni umetnik rođen je upravo u ovom gradu.
Za decu i one koji „odbijaju da odrastu“ posebno uživanje je obilazak Muzeja igračaka, uz eksponate poput Pepeljugine kočije, lokomotive „Britanija“, kolekcija lutaka…
Da je Pariz „grad svetlosti“, dobro je poznato svima, ali Kolmar je takođe mesto sa jedinstvenim osvetljenjem – zahvaljujući postavljanju oko 900 izvora svetlosti, koji rade na kompjuterski pogon.
Svetlosna magija počinje u sumrak petkom i subotom tokom cele godine.
Svaka boja ima svoju simboliku – plava predstavlja vazduh i nebo, zelena naglašava odraz građevina i drveća u vodi, a zlatne nijanse dočaravaju zemlju Alzasa – tranziciju i razmenu.
Mada su institucije poput Evropskog parlamenta, Evropskog suda za ljudska prava i Saveta Evrope mnogima prva asocijacija na Strazbur, taj grad na reci Rajni je prepun građevina iz srednjeg veka, poput katedrale Notr Dam, koja je svojevremeno bila najviša zgrada na svetu.
Danas je to šesta po veličini crkva u svetu i smatra se remek-delom gotičke arhitekture.
Zvonik je visok 142 metra, pa je vidljiv i iz udaljenih delova ravnice Alzasa.
Dokaz o razvijenosti intelektualnog života, već od 15. veka, predstavlja i pojava štamparije čuvenog Johana Gutenberga.
Procenjuje se da je na kraju srednjeg veka u Strazburu postojalo pedesetak štamparija, što je između ostalog omogućilo nastanak humanizma.
Strazbur krasi i palata Ruan, neformalno nazvana „mali barokni Versaj“.
U njoj se nalaze tri muzeja, sa velikim brojem umetničkih dela koja datiraju od srednjeg veka pa do kraja 19. stoleća.
Najveći i najstariji park u ovom šarmantnom gradu je Park de l’Orangerie, gde je smešten i paviljon Žozefina, podignut u čast Napoleonove supruge, carice Žozefine.
Ugostiteljstvo je takođe veoma razvijeno, naročito u centru grada, gde se mogu pronaći i brojne vinarije i pivnice.
Želimo vam da u 2021. „bulevari sveta (ponovo) pamte muziku vaših koraka“, kako je to pre dve decenije napisao kantautor Đorđe Balašević.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
