Foto: Muzej Vojvodine Novi Sad
Običaj slanja čestitki prijateljima i porodici se u Evropi ustalio u 19. veku. To je prvenstveno bo sastavni deo života građanskih kuća, a kasnije se proširuje i na ostatak stanovništva.
Muzej Vojvodine ima zbirku od oko 1.000 božićnih i novogodišnjih čestitki koje su ili otkupljivali od građana ili dobijali od njih na poklon.
Muzejska savetnica Milkica Popović objašnjava da kako je naše građansko društvo postajalo slobodnije tako je sve više putovalo po evropskim gradovima i metropolama donoseći čestitke.
„Tada im se razvio običaj da kupuju razglednice i čestitke i šalju ih kući. Tako da mi imamo čestitke iz Francuske, Italije, Amerike, Nemačke, Engleske, na raznim jezicima naravno“.
Čestitke su uvoženjem stizale u vojvođanske domove, ali se izrada čestitki ubrzo ustalila i kod nas.
„Po uzoru na strane čestitke, naši izdavači čestitki su angažovali umetnike koji su izrađivali ilustrativni deo na prednjoj strani i one su bile vrlo slične uvoznim čestitkama. Fotografi i izdavači razglednica se pojavljuju kao izdavači čestitki i one su uglavnom štampane u malom tiražu, a onda su kalfe ili šegrti u njihovim radionicama ručno kolorisali te čestitke“, objašnjava nam Popović.
Kasnijim razvojem štamparske tehnike, izrada čestitki se usavršava, one postaju višebojne i počinje njihova serijska proizvodnja.
Božićne čestitke razmenjivanje su uoči Božića i stavljale su porodicu u prvi plan. Uz to, simboli sreće bili su prisutni na svakoj čestitki jer se njima izražavalo blagostanje, ljubav, mladost.
Na čestitkama pristiglim u Vojvodinu uočavaju se određeni karakteristični motivi.
Jelka ili njene grane simbol su dugovečnosti i nepromenljive sreće. Simbol su i životne snage jer i zimi zadržavaju svoje iglice. Jelka kao božićno drvo prihvaćena je najpre u Nemačkoj krajem 18. veka, dok se kod nas odomaćila u 20.
Hrast je simbol čvrstoće, života, besmrtnosti i trajanja. Zato je badnjak koji je najčešće od ovog drveta morao da se nađe na čestitkama, zajedno sa božićnom slamom koja predstavnja nove useve i nosi plodotvornu snagu.
Venac koji se plete od zimzelenog bilja i cveća zbog svog oblika dobio je zaštitničku ulogu, zato se i pojavljuju na čestitkama.
Iz sličnog razloga se na njima pojavljuju i sveće. Naime, smatra se da se paljenjem sveća svetlošću teraju razne nedaće.
Čest motiv je i detelina sa četiri lista koja u kombinaciji sa golubovima, potkovicama, borovim granama, satom na kome otkucava ponoć služi za prizivanje sreće u novoj godini.
Simbol sreće je i crvena pečurka sa belim tufnama tj. gljiva muhara.
Sat simbolizuje protok vremena i najavljuje ponoć kao momenat ispraćaja stare i početka nove godine.
Jelen je sveta životinja naroda Evrope i Azije, pa pošto je smatran za šumsko božanstvo, najčešće se prikazuje u šumi. On je simbol života, novog rođenja i protoka vremena.
Svinja simboliše plodnost i blagostanje, ali i sreću. Zato se ružičasto prase često pojavljuje na čestitkama.
Po narodnom verovanju zvezda na nebu ima onoliko koliko na zemlji ljudi. Takođe, one su simbol kosmičkog reda, a „zvezda Danica“ je simbol Hrista, dok je „zvezda vitlejemska“ mudrace dovela do Hristovih jasli. Tako da su i one morale naći mesto na čestitkama.
Anđeli kao božji glasnici u hriščanstvu se javljaju kao dobra bića i oličenja su svih dobrih vrlina, zato su neretko prikazivani na čestitkama, a sa njima i patuljci kao simboli tajnih snaga.
Odžačar kao simbol sreće prikazuje se na krovu, odžaku, sa merdevinama i sa četkom. Uz njega se javljaju i ostali simboli sreće poput deteline i potkovice, ukrašeni cvećem.
Deda Mraz je iz Amerike postepeno stizao u Evropu, a za jedan od simbola Božića prihvatila ga je srednja klasa.
Naravno, zimski pejzaži i grane pune snega neizostavna su dekoracija.
Džon Horsli je popularizovao božićnu čestitku u Evropi kada je 1843. godine na molbu Henrija Kola izradio božićnu kartu i poslao je svojim prijateljima.
Na njoj je bila prikazana porodica za božićnom trpezom uz natpis „A Merry Christmas and a Happy New Year to You“ ( Srećan ti Božić i Nova godina).
Prema predanju, te prve godine nije prodata nijedna čestitka, ali su one ubrzo postale vrlo popularne.
Kako napominje naša sagovornica Milkica Popović, stilizovane linije i okviri, natpisi ili posuti prah, uticali su na to da čestitke budu raskošnije i svečanije.
Ona dodaje i je porukom u formi čestitke primaocu ukazivana pažnja, poštovanje i čast. Čestitka je zapravo izražavala želju za blagostanjem, srećom i uspehom.
„Ove čestitke su vrlo tople, ljudske, dopadljive. Govore o načinu komunikacije ljudi kada je bilo puno poštovanja i ljubavi i vodilo se računa o svojim bližnjima. U tim čestitkama izražavale su se najbolje želje bližnjima tako da je ta poruka svojim sadržajem i formom mnogo govorila i o samom pošiljaocu“, objašnjava nam muzejska savetnica Muzeja Vojvodine Milkica Popović.
Danas je slanje čestitki iščezlo, bar u tradicionalnom vidu.
„Sa pojavom SMS-a i društvenih mreža, iščezlo je to slanje čestitki, sad ih dobijemo virtuelno. Nažalost, ove čestitke su otišle u zaborav i danas se samo čuvaju u požutelim albumima naših roditelja ili u muzejima, arhivima ili kod kolekcionara“, zaključuje Milkica Popović.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
