Mirisna kombinacija bosiljka, ruzmarina, lavande, nane i timijana rasteruje komarce.
Gotovo svi začini su mediteranskog porekla, tu spadaju: origano, majčina dušica, timijan, mirođija, ruzmarin, bosiljak, nana, lavanda, čubar, majoran…ali su se dobro prilagodili i gajenju u unutrašnjosti.
Začini su ono što jelo čini prepoznatljivim i privlačnim, a pogotovo sveži začini. Ove male biljke jednostavno je proizvesti i gajiti u svako godišnje doba na prozorskoj dasci stana.
Začinsko bilje je dobro gajiti na prozoru i u toku zime ili u nedostatku bašte. Za to je naročito pogodna južna strana, a može poslužiti i istočna. Ove biljke ne rastu visoko i lako će se prilagoditi prozorskim uslovima. Treba izbegavati biljke krupnog rasta.
Seju se u žardinjerice ili u saksije prečnika od 12 – 14 cm.
Ukoliko im obezbedimo dovoljno sunca, najmanje 5 sati dnevno, umerenu vlagu i zemljište na bazi sterilnih supstrata, nećemo imati problema sa bolestima i fiziološkim poremaćijima. Mogu se proizvesti semenom i reznicama ili deljenjem bokora.
Za zimsko gajenje najbolje je kupiti već izrasle male biljke.
Začinsko bilje treba obavezno jednom mesečno prihranjivati tečnim đubrivom. Zalivati ga tako da se zemlja između dva zalivanja osuši, jer ove biljke na trpe prevlažan supstrat.
Treba ih redovno orezivati da bi se sprečilo cvetanje i pojačalo grananje biljaka. Kad počne cvetanje prinos listova se znatno smanji, a biljka završava reproduktivni ciklus i prestaje sa rastom.
Pri orezivanju nikada ne skidati više od 1/3 listova, kako ne bi ugrozili rast biljaka. Biljke redovno orezivati da bi stimulisali njihov rast i formiranje žbunića.
Ukoliko nemate dovoljno svetla na prozoru, začine možete gajiti i pod fluorescentnim lampama. One moraju biti iznad biljke na oko 50 cm. Trajanje osvetljenja je oko 10 sati dnevno.
Bosiljak
Služi kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola i plavog patlidžana. Koristi se i za pripremanje sosova i preliva i za jela sa testeninom. Umiruje probavu, pa dobro ide uz masnija jela, picu i špagete.
Mirođija
Ova aromatična začinska biljka koristi se kao dodatak čorbama, sosovima, varivima i turšiji (krastavčići).
Majoran
Poboljšava ukus jela od svinjetine, jagnjetine, živine, kao i jela od mahunarki. Upotrebljava se kao začin za kobasice a naročito je mnogo zastupljen u Mediteranskoj kuhinji. Dodaje se na kraju kuvanja.
Menta
Odličan je dodatak desertima, možete je staviti i u vruću čokoladu ili crni čaj, a odlična je u salatama od svežeg povrća.
Majčina dušica
Dobra je za variva, sosove, marinade i ribu.
Peršun
Peršun daje oštriji ukus svim jelima, naročito mlevenom mesu ili pire krompiru.
Ruzmarin
Ruzmarin se koristi kao dodatak jelima, kolačima, a naročito pečenom mesu. Ipak ne preporučuje se upotreba ruzmarina u velikim količinama jer može biti štetan. Najbolje ide uz jagnjetinu i ostalo meso.
Selen
Po aromi podseća na celer i zato se dodaje raznim supama. Poboljšava ukus jelima od mesa, pečenju i sosovima. Vrlo je aromatičan i zato se dodaje u malim količinama.
Timijan
Koristi se za jela od mesa, ribe, razna variva i pice.
Luk vlasac
Luk vlasac je izuzetno zahvalan za gajenje u saksiji. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje u svežem stanju. Iseckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebno onima od paradajza i krastavaca. U kineskoj kuhinji se obično dodaje pred kraj kuvanja ili prženja.
Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija. Vlasac je sastavni deo mnogih začinskih mešavina, koje se koriste za razna topla i hladna jela, salate, omlete, pirinač i piletinu.
Selen
Selen je jedna od kontinentalih vrsta začinskog bilja i atraktivan je jer daje specifičan ukus a popularan je i zbog sadržaja selena koji se smatra jakim antikancerogenom. Na žalost on se može gajiti samo u dubokim žardinjerama ili u vrtu, jer koren poraste i do 40 cm. Kao začin koriste se svi delovi biljke. List selena se koristi u salatama, supama, kao i pri pripremi jela od povrća, plodova mora, ribe i mesa. Selen se dobro slaže sa majoranom, majčinom dušicom, crnim i belim lukom.
