Veliku pažnju javnosti privuklo je istraživanje Prof. Paola Zambonija (Ferara, Italija) i dr Živadinova (Bafalo, USA) oko teorije CCSVI (Chronic Cerebrospinal Venous Insufficiency) i multiple skleroze.
Šta je to CCSVI?
Hronična cerebrospinalna venska insuficijencija se definiše kao hronično oboljenje kod koga krv iz mozga i kičmene moždine ima zastoj (otpor) u povratku ka srcu, prouzrokujući stazu (zadržavanje) na nivou moždanog tkiva. Ovakav zastoj uslovljen je stenozom (suženjem), hipoplazijom (manjim promerom nego normalno) ili trombozom vene jugularis (vena na vratu) i/ili vene azigos koja se nalazi duž kičmenog stuba. Ove dve vene su u ljudskom organizmu glavne za povratak krvi iz mozga i kičmene moždine ka srcu. Urodjen ili stečen tokom života poremećaj u oticanju krvi iz mozga glavni je razlog, po ovoj teoriji, za nagomilavanje krvi u moždanom ili tkivu produžene moždine.
Ovako uzrokovan zastoj venske krvi dovodi, po jednima, do hipoksije (nedostatka kiseonika) u moždanom tkivu i posledičnog propadanja vrlo osetljivog mijelinskog omotača nerava. Po drugima, ovako usporen protok kroz moždano tkivo, pored hipoksije, dovodi i do nagomilavanja gvoždja u moždanom tkivu kao posledice propadanja i razgradnje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Ovako nagomilano gvoždje (hemosiderin) dovodi do prirodne reakcije imunih snaga organizma koje izazivaju upalni proces i aktiviraju autoimunu reakciju koja dovodi do ostećenja mijelinskog omotača.
Intersantno je da su slična zapažanja zabeležena još davne 1863. god. („Histologisches detail zu der grauen degeneration von gehirn und ruckenmark“. Archives of Pathological Anatomy and Physiology. 1863;26:474-483.) od strane Dr. E. Rindfleisch-a. On je primetio tokom autopsija pacijenata sa MS da u … „fokusima u mozgu i golim okom mogu se videti mali krvni sudovi prepunjeni krvlju“… 1937. god. dr T.J. Putman (Evidence of vascular occlusion in multiple sclerosis) zapisao je da „tromboze malih vena u lezijama mogu biti uzrok MS“.
Priča o CCSVI praktično počinje davne 1973.godine na Univerzitetu Innsbruck, kada je dr F. Alfons Schelling započeo istraživanja posledica velikih induvidualnih razlika venske drenaže ljudske lobanje. Dr Schelling je 1981. otkrio kod „žrtava MS“ značajno smanjenje oticanja krvi iz lobanje. Zainteresovani mogu pročitati sve o MS kao i teoriju „DAMAGING VENOUS REFLUX INTO THE SKULL OR SPINE:RELEVANCE TO MULTIPLE SCLEROSIS (http://www.ms-info.net/evo/msmanu/984.htm) koja je utrla put CCSVI.
U novije vreme dr Paolo Zamboni i dr Robert Živadinom koristeći ranija saznanja i savremenu tehnologiju započeli su velike projekte na ispitivanju CCSVI. Dr ZAmboni je nedavno na AVF (American Venous Forum) prezentovao prve podatke za 16 pacijenata sa relapsing-remitentnom MS uključenih u EVTMS studiju i koji su praćeni 12 meseci. Rezultati ukazuju na signifikantno (značajno) smanjenje protoka kroz venski sitem. Dr Živadinov predvodi veliku kliničku studiju na 500 pacijenata čiji će rezultati biti vrlo brzo dostupni javnosti.
Kako utvrditi CCSV?
Utvrditi da li neko ima oštećen pomenuti venski sistem relativno je lako. Početak dijagnostičkih procedura podrazumeva doppler (ultra zvuk) jugularnih vena koristeći posebne manevre kako bi se utvrdili neophodni parametri (dimenzije vena, elastičnost zida vena, brzine protoka…) za donošenje zaključka. Dijagnostičke procedure se nastavljaju flebografijom. To je praktično bezbolna metoda kojom se (najčešće) kroz femoralnu venu u preponi ulazi u venski sistem posebnim kateterima i dolazi do željenih vena (vena jugularis i vena azigos), ubrizgava kontrast i boji venski sistem.
Ukoliko se verifikuje suženje (stenoza) vene, ulazi se u proceduru njene dilatacije ( rastezanja). Ova procedura je bezbolna iako je pacijent sve vreme svestan. Neki autori primarno (odmah) stavljaju stent (armaturu) u venu, ali ova procedura uvek sa sobom nosi rizik od tromboze pomenutog stranog tela. Flebografija sa dilatacijom traje najčešće oko 30 minuta.
Naša iskustva
U Kliničkom Centru Niš dosada je dopplerom pregledano preko 30 pacijenata i kod svih je nadjeno suženje jugularnih vena. Kod jednog pacijenta nadjena je ivična tromboza vene jugularis koja značajno smanjuje protok. Kompletno (dijagnostički i terapeutski) obradjen je samo jedan pacijent 11.01.2010.godine. Klinička slika pacijenta drastično se poboljšala. U prvih 15 dana slabost mišića je potpuno nestala i uspostavljena je kontrola bešike. Fizička aktivnost mu se drastično popravila. Moć govora se u potpunosti normalizovala. Pacijent osim acetilsalicilne kiseline ne koristi druge medikamente!
Šta dalje?
U toku je priprema za početak kliničke studije u Kliničkom Centru Niš od strane multidisciplinarnog tima (vaskularni hirurzi, neurolozi, radiolozi) koja bi obuhvatila pacijente sa MS koji bi bili kompletno dijagnostički obradjeni, terapeutski zbrinuti i praćeni, najmanje, godinu dana.
