Kako nastaje gljivicna infekcija stopala?
Gljivicna infekcija, kao i svaka druga, nastaje prenosenjem infektivnog agensa sa druge osobe ili jos cesce preko inficiranih predmeta. Oboljenje je veoma cesto i u najvecem broju slucajeva asimptomatsko. Do infekcije moze doci nosenjem obuce zarazene osobe, preko peskira ili koriscenjem zajednickog kupatila i javnih bazena. Da bi do infekcije doslo, pored prisustva gljivica odredjenog soja, potrebno je da postoje i predisponirajuci faktori kao sto su pojacano znojenje nogu, neadekvatna obuca i neodgovarajuce carape.
Postoje tri varijante gljivicne infekcije stopala. Najcesce se infekcija pojavljuje izmedju prstiju, redje je citavo stopalo prekriveno skvamama i trci oblik hronocna rekurentna infekcija, koja se obicno vidja na svodu stopala u vidu brojnih mehurica koji svrbe.
Infekcija se moze prosiriti na okolnu kozu, kako tabana tako i na gornji deo stopala i donji deo potkolenice. Retko se siri na udaljene delove tela.
Oboljenje je infektivno mada infektivnost nije velika i zavisi od drugih cinioca. Od predisponirajucih faktora, odlucujucu ulogu ima pojacano znojenje stopala, nosenje carapa od sintetike i nepodesne gumene obuce.
Koji su najcesci simptomi?
Oboljenje dugo moze biti asimptomatsko. Kod gljivicne infekcije koja se javlja izmedju prstiju prvi znak je prisustvo diskretnih ljuspica i vlazenja, kao i svrab ciji intezitet varira. Kasnije se kolicina skvama povecava, koza na tim mestima lako puca, sto dovodi do bolnih prskotina. Promene se mogu pojaviti bilo gde ali su najcesce izmedju treceg i cetvrtog prsta. Neprijatan miris koji se ne gubi ni cescim pranjem nogu takodje je redovno prisutan.
Drugi oblik infekcije karakterise se prisustvom ljuspica koje prekrivaju citavo stopalo. Ovaj oblik je asimptomski i dosta otporan na terapiju.
Kod treceg oblika infekcije, klinickom slikom dominira prisustvo brojnih mehurica ispunjenih tecnoscu. Mehurici se suse i formiraju manje ili vece ploce koje su prekrivene skvamom. Ove promene redovno prati osecaj svraba i pecenje
Kako se postavlja dijagnoza?
Sumnju na postojanje gljivicnog oboljenja nogu daje karakteristicna klinicka slika, a dijagnoza se potvrdjuje nalazom gljivicnih elemenata u materjalu – skvamama uzetih sa obolelog mesta. Preciznije utvrdjivanje uzrocnika infekcije dobija se kulturom materijala.
Koji je najefikasniji nacin lecenja?
U najvecem broju slucajeva za izlecenje je dovoljna primena krema sa antimikotskim delovanjem. Od posebnog znacaja su i druge mere kako u lecenju prisutne infekcije tako i u sprecavanju recediva. Neophodno je odrzavati kozu suvom, brizljivim brisanjem posle pranja, koriscenjem praska sa antisepticnim delovanjem, redovno odrzavanje higijene kao i nosenje odgovarajucih carapa i obuce.
U nekim slucajevima gljivicnu infekciju nogu prati pojava mehurica na sakama, koje intezivno svrbe. Ovo stanje nastaje kao posledica upijanja toksina koje proizvode gljivice. Alergijski kontaktni dermatitis na razlicite supstance koje se koriste u terapiji gljivicnih oboljenja, takodje je jedna od mogucih komplikacija.
Da li su cesti recidivi?
Recidivi su cesti zbog reinfekcije. Da bi se ono sprecili pored pridrzavanja higijenskog rezima, treba koristiti i antimikotike u prahu za zaprasivanje obuce.
