Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala – plivačko uvo
Detalji Kategorija: Otorinolaringologija (bolesti uha, grla i nosa)
Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa) se u našim krajevima najčešće javlja leti zbog dugotrajnog kvašenja ušiju tokom kupanja u bazenu ili moru. Zato se često naziva plivačko uvo.
Uloga cerumena
U ušnom kanalu se nalazi cerumen (ušna mast ili vosak). Proizvode ga posebne žlezde kože ušnog kanala. Cerumen štiti uvo. Daje određenu kiselost koži kanala (Ph vrednost oko 6,9) koja sprečava razmnožavanje bakterija i gljivica. Zadržava prašinu i sitnu nečistoću, sprečava je da prodre ka bubnoj opni i ošteti je. Ušna mast sama iscuri do ušne školjke i tako na prirodan način čisti uvo. Nakon kupanja briše se samo ušna školjka. Ne čisti se mast iz ušnog kanala. Upotrebom štapića za uši skida se previše masti i smanjuje njena zaštitna uloga. Osim toga, štapić može da potisne mast ka bubnoj opni, formirajući cerumenski čep koji dovodi do nagluvosti.
Uzrok zapaljenja
Do zapaljenja najlakše dolazi ako nema dovoljno masti, bilo da se manje stvara ili da je ispira voda prilikom dugotrajnog kupanja ili ronjenja. Sva stanja koja smanjuju elastičnost kože i izazivaju propadanje (atrofiju) ceruminoznih žlezda stvaraju uslove za zapaljenje. To su šećerna bolest, alergije, seboreja, povreda kože prilikom čačkanja ili čišćenja ušiju. Preterano stvaranje cerumena zadržava vodu u ušima i takođe pogoduje upali. Otitis može da bude posledica nošenja slušalica, slušnog aparata, čišćenja ušiju štapićima sa vatom, prstom ili palidrvcem.
Tegobe
Glavni simptom zapaljenja je bol različitog intenziteta kome može da predhodi svrab. Nekada je prisutna nagluvost. Javlja se ako zbog zapaljenja dođe do zapušenja ušnog kanala. Tegobe zavise od vrste zapaljenja.
Difuzno zapaljenje kože spoljašnjeg ušnog kanala (otitis externa difusa) je izazvano bakterijama koje se uglavnom normalno nalaze na koži, a zapaljenje je provocirano čačkanjem uha ili kupanjem. Javlja se svrab koji ubrzo prelazi u bol. Ako zapaljenje zahvati kost koja se nalazi neposredno ispod kože kanala bol se polačava. U težim slučajevima širi se prema vratu ili temenu, žvakanje je otežano. Limfne žlezde oko uha i na vratu mogu da budu povećane i bolne. Ponekad se javlja povišena temperatura i nagluvosat. Bolest se leči antibiotskim kapima.
Kod gljivične upale (otomikoza) bolesnik nema tako velike tegobe kao kod bakterijske. Smeta mu curenje sekreta neprijatnog mirisa i svrab. Ponekad je prisutan ne mnogo jak bol. Pri pregledu se vide beličaste, žućkaste, zelenkaste ili crne naslage koje se lako skidaju. Bolest se najčešće javlja nakon duže ili učestale primene antibiotika, a izazivaju je različite gljivice (kandida albikans, aspergilus niger). Leči se antimikoticima.
Čir ušnog kanala (furunkulus) nastaje zapaljenjem korena dlačice ušnog kanala. Iznenada se javlja jak bol, koji se brzo pojačava. Izuzetno je bolno povlačenje ušne školjke u bilo kom pravcu, kao i pritisak na tragus. Pregled uha je jako bolan. Uočava se crvenilo kože i suženje kanala. Kada čir pukne iscuri sukrvičavognojav sekret, a bol popušta. Ponavljanje čireva se zove furunkuloza. Ukazuje na mogućnost postojanja šećerne bolesti te zahteva pregled glukoze u krvi. Furunkulus se leči antibioticima, lekovima protiv bolova i toplim oblogama. Ponekad je neophodno rasecanje čira (hirurška incisija). To omogućava gnoju da iscuri što smanjuje bol i ubrzava ozdravljenje.
Lečenje i preventiva
Bolest se leči antibioticima ili antimikoticima u obliku kapi. Ponekad je neopodno da se piju antibiotici i lekovi protiv bolova. Da bi sprečili pojavu neprijatne infekcije ne treba da čistite uši štapićima za uši. Nakon kupanja dozvoljeno je samo brisanje ušne školjke. Ako imate utisak da je u kanalu ostalo vode povlačite ušnu školjku i nakrenite glavu da iscuri. Osećate li nelagodnost, zaglušenost ili svrab ne čaškajte uvo prstom, šnalom, štapićem… ne sipajte ništa u njega, već se javite lekaru. Izbegavajte kupanje u prljavim vodama. Ako se dugo brčkate u vodi nosite kapu za kupanje ili zaštitne čepiće za uši.
- Sledeća