Holesterol je vrsta masnoca koja je prirodno prisutna u ljudskom organizmu. Nuzan je za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, medju kojima su i polni hormoni (estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnju zucnih soli, a probava masnoca iz hrane u crevima nemoguca je bez tih soli.
Uz ostale masnoce holesterol je prirodan sastojak krvi,ali samo u odredjenoj kolicini. Povisen nivo holesterola u krvi opasanje za zdravlje. Uz secernu bolest, povisen krvni pritisak i pusenje, povecana kolicina holesterola u krvi jedan je od cetiri najvaznija uzroka rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i mozdani udar.
1. Sta znaci previsoka kolicina holesterola u krvi?
Za zdrave osobe u cijoj porodici nije bilo koronarnih bolesti holesterol u krvi ne bi smeo biti veci od 5,0 mmol/lit.
Rec je o kolicini ukupnog holesterola u krvi, ali potrebno je razlikovati koristan (HDL) od stetnog (LDL) holesterola. Postoji samo jedan oblik molekula holesterola, ali u krvi molekuli holesterola imaju drugaciji put. LDL holesterol je onaj holesterol koji je u LDL cesticama i iz njih se talozi na zidove krvnih sudova izazivajuci arteriosklerozu. On se dakle nakuplja u obliku arterioskleroznih naslaga koje smanjuju obim i prohodnost krvnih sudova. Srecom postoje HDL cestice koje ublazavaju te stetne pojava. One sadrze HDL holesterol. Te cestice sakupljaju visak holesterola sa mesta gde ga ima previse i odnose ga u jetru. Stoga su HDL cestice vredan cistac krvnih zila. Normalna kolicina LDL holesterola je manja od 3mmola/lit a HDL holesterola mora biti veca od 1 mmola/litru.
2. Kada treba proveriti nivo holesterola u krvi
Ako osoba potice iz porodice u kojoj je bilo obolelih od bolesti kao sto su srcani infarkt, mozdani udar, ako boluju od secerne bolesti, puse ili imaju poviseni krvni pritisak trebalo bi da provere nivo holesterola u 20. godini zivota.
Ako osoba nema zdravstvenih tegoba koje bi mogle uticati na nivo holesterola u krvi, npr. ozbiljne bolesti jetre, bubrega ili stitne zlezde, muskarcima se preporucuje provera nivoa holesterola u krvi jednom u tri godine od 45. godine, a zenama jednom u tri godine nakon 55. godine zivota (ili nakon menopauze).
3. Moze li povisena kolicina holesterola u krvi uzrokovati infarkt srca?
Glavni faktori rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ukljucujuci infarkt, su povisen nivo holesterola u krvi, pusenje i povisen krvni pritisak. To sve ugrozava zdravlje krvnih sudova. Opasnost od infarkta srca povecava se sa povecanjem broja uzrocnika rizika, ali poviseni nivo holesterola je najvazniji uzrocnik infarkta srca.
4. Da li su muskarci i zene u jednakoj opasnosti?
Zahvaljujuci zastitnom uticaju zenskog polnih hormona, estrogena, zene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muskaraca, a ako imaju i faktore rizika cas i veca.
Muskarci su ugrozeniji od zena jer muski polni hormon testosteron snizava nivo korisnog HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.
5. Da li je debljina znak povisene kolicine holesterola u krvi?
Povisena kolicina holesterola u krvi nije uvek vezana sa povisenom telesnom tezinom. Vecina osoba koje boluju od veoma povisene kolicine holesterola u krvi uslovljeno genetskom – naslednom predispozicijom nejcesce su normalne telesne tezine ili su cak mrsave.
Ipak osobe sa povecanom telesnom tezinom , posebno osobe koje visak masnog tkiva imaju u podrucju trbuha tzv. sredisnja ili androidna debljina imaju poviseni holesterol u krvi. Masnoce nakupljene na tom delu tela lako se pokrecu i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju koji se pretvaraju u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veci od 88cm, ili 102cm kod muskaraca), povecava opasnost od arterioskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvaznije infarkt srca i mozdani udar.
6. Da li je konzumiranje maslinovog ulja dovoljna zastita?
Maslinovo ulje najzdravije od svih ulja i povoljno utice na stetni hplesterol u krvi. Ipak ne pruza organizmu zastitu od stetnog uticaja holesterola. Lekari preporucuju jednu kasiku maslinovog za jednu osobu pri pecenju, a dve kasike za zacinjavanje salara.
7. Koje namirnice treba izbegavati?
Pretpostavlja se da je kod pola bolesnika s povisenom kolicinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji nacin odrzavanja zadovoljavajuceg nivoa holesterola je uravnotezena, raznovrsna ishrana.
Neke namirnice sadrze povecanu kolicinu zasicenih masnoca i holesterola kao jaja- zumance, iznutrice kao dzigerica i mozak. Masnoce zivotinjskog porekla kao puter, pavlaka, suvomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso takodje sadrze zasicene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.
Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodi racuna o kolicinama namirnica. Vazno je jesti dosta voca i povrca a umesto crvenog mesa ribu.
8. Da li pilule za kontracepciju povecavaju rizik?
Pilule za kontracepciju mogu uticati na porast vec genetski uslovljene povisene kolicine holesterola u krvi, ali nece povisiti normalnu kolicinu holesterola kod zdravih zena.
9. Da li dugotrajno uzimanje statina moze biti opasno?
Statini koce sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potsticu uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lecenje povisene kolicine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne zeljena vrednost. Lekovi iz grupe statina spadaju medju lekove sa najmanje nus pojava. Jedino ako bolesnik oseti jake bolove u misicima treba o tome hitno da obavesti lekara.
10. Koliko je povisena kolicina holesterola nasledna?
Osobe ciji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doziveli preuranjeni infarkt srca ( za muskarce pre 55 godine, a za zene pre 65. godine zivota) u povecanom su riziku za infarkt srca i mozdani udar. Takvim osobama se preporucuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odredjivanje holesterola u krvi.
