pixabay.com
“Shvatila sam da su naši građani prilično medicinski nepismeni”, izjavila je prof. dr Milica Bajčetić, klinički farmakolog i korespondent SZO.
– Nemaju to saznanje da antibiotici ne deluju na viruse. Naročito u ovom periodu kada se pomešaju i alergija i virusi i bakterije, prvo što im padne na pamet je da odu u apoteku da uzmu antibiotik – istakla je ona.
Navela je i neke od posledica zloupotrebe antibiotika – reumatoidni artritis, dijabetes, gojaznost… Kako je rekla, voli svojim studentima da kaže da su “antibiotici u stvari dar od Boga”.
– Jer su do nas dospeli sasvim slučajno u Flemingovoj laboratoriji. Vremenom se nismo baš pažljivo ponašali prema njima i došli smo u situaciju da su antibiotici otporni na bakterije koje lečimo. Uglavnom ne deluju, sve je veći procenat multirezistentnih bakterija – ističe dr Bajčetić.
Na početku, kaže ona, nije bilo vesti o tome da oni mogu da razviju rezistenciju.
– Kad jeste, bilo je već kasno – navodi doktorka.
Studije su pokazale da se u Evropi najmanje propiše antibiotika, ističe dr Bajčetić. U Srbiji je kaže, smanjen broj prepisanih antibiotika sa 1.500 na oko 676 u 2020. godini.
– Više nisu problem pedijatri, nego roditelji koji kupuju lekove na svoju ruku – kaže ona.
Dodaje da je, što se tiče rezistencije “potrebna solidarnost”.
– Svi treba da znaju da čak i čovek koji nikad nije uzeo antibiotik, može da nastrada od multirezistentne bakterije – objašnjava dr Bajčetić.
Drugi problem je, ističe ona, što roditelji, a generalno i ljudi ne znaju da “antibiotici ne ubijaju samo te patogene bakterije, nego i zdrave”.
– Isto tako ne postoji svest da te bakterije žive s nama i da su nam jako korisne. Razni hormoni se sintetišu s tim bakterijama. Ešerihija je odgovorna za naše psihičko zdravlje, raspoloženje… Kada date antibiotik detetu, potrebno je nekoliko godina da se ta flora obnovi – kaže doktorka.
Dodaje da probiotici mogu da smanje štetni efekat, ali da ne mogu mnogo da pomognu.
– Jer biste morali za svaku osobu da date karakterističan antibiotik. Neke studije pokazuju da zloupotreba amoksicilina može da izazove reumatoidni artritis, dijabetes… Poplava gojaznosti u adolescentskom periodu, statistički ima značajnu vezu sa upotrebom antibiotika, jer kad narušite tu mikrobiotu kasnije dolazi do oscilacija u težini – objašnjava dr Bajčetić.
