Uvek aktuelna i veoma bitna tema.
Ukratko, preglede na rak grlića materice, odnosno Papa test i kolposkopiju, treba obavljati redovno, odnosno jednom godišnje. Prvi ovakav pregled treba uraditi najkasnije tri godine posle prvog seksualnog odnosa, ali ne kasnije od 21. godine života.
Hajde malo detaljnije da popričamo o HPV-u!
Humani papiloma virusi (HPV) su nazvani po papilomima, bradavicama, koje pojedini tipovi HPV virusa stvaraju na koži i sluzokoži zaražene osobe. Danas se zna da postoji više od 130 tipova HPV virusa od kojih mnogi ne pokazuju bradavičaste promene, a neki od njih mogu biti visoko rizični i izazvati kancerogene promene.
Genitalna HPV infekcija je veoma česta i kod žena i kod muškaraca, i nastaje kao rezultat seksualnog odnosa. Većina seksualno aktivnih ljudi se zarazi u nekom trenutku života, ali je uglavnom nemoguće znati kada i od koga. Na sreću, HPV infekcija se povlači kod 90 odsto zaraženih ljudi u periodu od šest meseci do dve godine, bez simptoma bolesti i bez znanja da su je imali. U malom broju slučajeva HPV infekcija može trajati godinama (čak više od 10) i vremenom izazvati prekancerozne lezije i sam rak grlića materice. Međutim, ovaj dug period razvoja raka omogućava blagovremeno otkrivanje stadijuma pre raka.
Oko 15 tipova HPV-a je visokog rizika za razvoj kancerogenih promena. Oni su u stanju da promene normalnu ćeliju domaćina u besmrtnu, a zatim u maligni oblik koji dovodi do invazivnog raka. Najozbiljnija komplikacija HPV infekcije je rak grlića materice, drugi najčešći rak kod žena u svetu, posle raka dojke.
Visokorizični HPV tipovi, 16 i 18, pronađeni su u 70 odsto slučajeva raka grlića materice, a HPV tipovi 6 i 11, niskog rizika, u 90 odsto genitalnih bradavica. Tipovi HPV-a koji izazivaju genitalne bradavice imaju nizak onkogeni potencijal, tako da žene sa genitalnim bradavicama nisu u povećanom riziku od nastanka raka grlića materice.
Skrining karcinoma kod zdravih žena vrši se analizom brisa grlića materice pod mikroskopom nakon bojenja – Papa test, i kolposkopijom. Kolposkopija je veoma važna optička metoda u ranoj dijagnostici maligih tumora genitalnih organa žene. Kolposkopijom se vrši pregled vagine i grlića materice specijalnim mikroskopom. Savremeni mikrokolposkopi uvećavaju sliku posmatranog epitela i do 280 puta. Papa skrining u kombinaciji sa kolposkopijom omogućava otkrivanje premalignih i ranih malignih promena grlića materice, u fazi kada su one potpuno izlečive manjom hirurškom intervencijom. Ukoliko ginekolog naiđe na sumnjive promene, može uraditi i biopsiju.
Kolposkopski pregled uz uzimanje Papa brisa potrebno je raditi jednom godišnje, pod uslovom da je prethodna kontrola bila u granicama normale. Prvi ovakav pregled treba uraditi najkasnije tri godine posle prvog seksualnog odnosa, ali ne kasnije od 21. godine života.
Ukoliko postoji sumnja na HPV, dokazivanje prisustva HPV se vrši uzimanjem i ispitivanjem brisa vrata materice, odnosno brisa mokraćne cevi kod muškarca. HPV tipizacija služi za utvrđivanje prisustva i tipa Humanih papiloma virusa.
Za sada ne postoji specifičan lek za HPV infekciju u klasičnom smislu, ali se leče posledice infekcije koje se mogu pojaviti posle dužeg vremena.
Primarna prevencija je moguća kvalitetnom edukacijom i vakcinacijom protiv visokorizičnih tipova HPV-a, čime se štite buduće generacije žena, a istovremeno se poboljšava i njihov kvalitet života, jer će mnogo manje obolevati. Stoga treba napomenuti da je vakcinacija najefikasnija kada se daje adolescentima i mladim ženama koje nisu bile izložene HPV infekciji, a da će skrining i dalje biti potreban za sve žene, vakcinisane ili ne, jer vakcina ne štiti od svih vrsta virusa. Najvažnije je da se sve mere prevencije, primarne (vakcinacija, edukacija o odgovornom seksualnom ponašanju) i sekundarne (Papa skrining, kolposkopija, HPV test) zaštite, sprovodu u okviru organizovanih programa koji obuhvataju sve žene u riziku od bolesti.
