pixabay.com
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis poručio je roditeljima da ne postoji nikakav osnov za strah da bi dobijanje MMR vakcine kod deteta moglo da izazove autizam.
– Apsolutno ne. Činjenica je da se prvi znaci autizma javljaju u tom uzrastu, i onda ljudi misle da je to posledica vakcinacije – istakao je on i podvukao da je potrebna široka društvena akcija kako bi se građanima ukazalo na neophodnost vakcinisanja dece i kako bi se svi edukovali o ovoj temi.
Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vakcinom, na teritoriji Srbije u konstantnom je padu. Prošle godine, obuhvat je bio 74,8 od poželjnih 95 odsto. U Novom Sadu vakcinisana je svega četvrtina dece. Šta je uzrok ovako malom odzivu, kakve opasnosti prete i na koji način lekari mogu da utiču da se procenti povećaju?
– Imam iskustvo da “doslednost” naših ljudi u nekim segmentima življenja, ma koliko bilo štetno po njih jeste nešto primarno čega se drže, bez obzira na savete i priče. Nažalost, ne bih voleo da izbije epidemija morbila, pa da onda neki shvate koliko su pogrešili. To bi bilo najgore – kaže dr Konstantinidis.
Na pitanje šta ima da kaže roditeljima koji se plaše da svoje dete odvedu da prime MMR vakcinu, odgovara:
– Ta priča oko MMR i autizma je toliko puta ispričana da je znaju i ptice na grani. Tu navodnu povezanost autizma i malih boginja Britansko medicinsko društvo proglasilo je složenom medicinskom prevarom. Dakle, taj čovek (doktor koji je zaslužan za širenje ideje o povezanosti autizma i vakcinacije) je isključen iz njihove lekarske komore i zabranjen mu je rad. To je činjenica koja se ne spominje, ali se ta priča oko autizma uporno spominje.
Dodaje da tu bitku oko potrebe dece za vakcinacijom ne mogu dobiti doktori, mada i među njima ima različitih mišljenja, jer je priča oko vakcinacije “postala medijska i tabloidna”.
– Pomoć medija i pomoć države, u smislu veće odlučnosti u sprovođenju svoje nadležnosti, je potrebna. I mi tu imamo veliki problem. Po Zakonu o zaštiti pacijenata, roditelji mogu sami odlučiti da li će vakcinisati dete. To je zakon iz 2013. godine. Ali, po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ta saglasnost nije potrebna, i vakcinacija je obavezna, taj zakon je iz 2020. godine. Dakle, dva zakona su u potpunoj suprotnosti. Nažalost, kada se neko i usudi da prijavi nekog da nije vakcinisao dete, sudovi po pravilu odlučuju u korist roditelja – objašnjava Konstantinidis.
Konstatuje da je zbog toga situacije veoma kompleksna i poručuje da je potrebna akcija čitavog društva, i to odlučna. Nada se da se to može uraditi pre pojave epidemije. Ukazuje da se epidemije morbila kod dece javljaju na nekoliko godina, a da je poslednja bila 2017. godine.
Upitan da objasni zašto je važno da deca prate kalendar vakcinacija i da treba da prime vakcinu u određenom periodu, on je naveo da se to radi da bi “dete bilo zaštićeno u periodu života kada određena bakterija ili virus može da izazove najteže oblike”.
– To su najčešće mladi oblici, tako da neke vakcine deci dajemo već prvog dana. Neke studije pokazuju da ukoliko je novorođenče zdravo, može da se sukobi sa oko 10.000 agenasa istovremeno. Potpuno je besmisleno plašiti se dva ili tri agensa, koji se daju (u vidu vakcine) u najranijem periodu – kaže on.
Potvrđuje da ne postoji nikakav osnos za strah da bi dobijanje MMR vakcine kod deteta moglo da izazove autizam.
Apsolutno ne. Činjenica je da se prvi znaci autizma javljaju u tom uzrastu, i onda ljudi misle da je to posledica vakcinacije. Ogromne su studije rađene. Najveća je u Danskoj, ima 500.000 ispitanika, gde je pokazano da nema nikakve razlike. Čak je jedna velika studija u Japanu pokazala da je više bilo autizma među decom koja nisu primila vakcinu, nego među decom koja su primila – istakao je Konstantinidis.
On je pojasnio da ako dođe do epidemije morbila, simptomi kod dece su upale pluća, centralnog nervnog sistema i, nažalost, smrtni ishod.
– Mi smo 2017. i 2018. godine imali 14 umrlih, među kojima je bilo i jedno novorođenče – zaključio je Konstantinidis.
