pixabay.com
Praznici su prošli, euforija splasnula, a ostao osećaj nelagode. Psiholog Tamara Džamonja Ignjatović kaže da depresivno stanje nastaje posle praznika jer se suočavamo sa onim što sledi i svim onim što čini svakodnevni život.
– To mnoge ljude može da obeshrabri ako nisu tim životom previše zadovoljni ili ako ih očekuje mnogo posla. Pre svega, to je susret sa poslom koji nas mnogo ne ispunjava – kaže Džamonja Ignjatović. Ona preporučuje i kako da se izborimo sa depresivnim raspoloženjem.
– Razmislite čime ste to nezadovoljni u životu, to nije tako teško prepoznati. Svi mi lako znamo čime smo nezadovoljni – od poslovnog plana do porodičnih odnosa i privatnog života. Teže je priznati ako smo nezadovoljni sobom, tada gledamo da se ne suočavamo s tim, projektujemo probleme na druge. Važnije je odgovoriti na pitanje šta nas ispunjava, to teže prepozaju ljudi i to je ključno pitanje, a na njega ljudi teže uspešno odgovaraju – rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.
Ona naglašava da depresivnom postprazničnom raspoloženju doprinosi i to što svi za Novu godinu podvlačimo crtu i sebi zadajemo nove ciljeve.
– S jedne strane, korisno je da pravimo ciljeve i planove – to čoveka organizuje i usmerava njegovo ponašanje, ali se često postavlja previše ciljeva i nekada su ti ciljevi previsoki, nerealistični, a s druge strane – imamo tekuće stvari zbog kojih ih je teško ostvariti – kaže psihološkinja.
To je, dodaje, razlog da se unapred osetimo umorno i neraspoloženo.
Nije svaka tuga depresija…
– Euforija jeste stanje kada su hormoni dobrog raspoloženja povišeni, ali euforija je trenutno stanje, a raspoloženje je trajnija karakteristika i kada je ono u principu dovoljno dobro to znači da smo pretežno zadovoljni svojim životom i kontrast ili pad posle praznika je onda mnogo manji – kaže Tamara Džamonja Ignjatović.
– Nije svaka tuga depresija, tuga je normalna reakcija na neki gubitak, ona je normalna emocija. Mešamo i depresiju kao mentalni poremećaj sa depresivnim raspoloženjem koje je posledica različitih životnih situacija – navodi psihološkinja.
Prema njenim rečima, depresivno stanje može da bude prolazno, a ono što je depresija je mentalni poremećaj koji ima svoje trajanje, ozbiljnost i posledice po svakodnevno funkcionisanje.
Zato kod depresivnog stanja, za razliku od depresije, i nema pada efikasnosti, gubitka apetita, poremećaja sna, bezvoljnosti.
Šveđani najsrećniji, a gde smo mi?
Povodom istraživanja koja kažu da su najsrećniji ljudi oni koji žive u Švedskoj, Tamara Džamonja Ignjatović ističe da su brojna istraživanja pokazala da ljudi u Srbiji nisu mnogo srećni, ali nisu mnogo ni nesrećniji od drugih što je zanimljiv nalaz budući da smo skloni da kažemo da živimo u izrazito nepovoljnim okolnostima.
– Istraživanja pokazuju da nismo mnogo nesrećniji, a i u pogledu rasprostranjenosti mentalnih poremećaja ne stojimo mnogo gore nego druge zemlje uprkos okolnostima – ističe psihološkinja.
Slaže se i da je to da smo srećni sami sa sobom preduslov da budemo takvi i sa drugima.
Upitana kako razlikovati prolaznu tugu i mali pad raspoloženja i depresiju, ona ističe da to pre svega zavisi od toga koliko traje depresija.
– Ako traje duže vremena i nastavi se posle praznika, produžava se na nedelje ili mesece, radi se o trajnijem stanju, a zavisi i od intenziteta – ako nismo u stanju da obavljamo obaveze, ne prija nam društvo, dolazi do poremećaja sna, apetita – radi se o ozbiljnijem poremećaju i treba potražiti pomoć – rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.
