Od momenta kada se rode preko puberteta i adolescencije, naša deca rastu, razvijaju se i menjaju. Kao roditelji važno je da se pripremimo na fizičke, emocionalne, kognitivne promene koje prate odrastanje naših mališana.
Specifične promene se javljaju u određenom uzrastu i poznate su kao razvojne prekretnice. Zapravo, to su znaci koji nam pomažu da pratimo da li se naše dete razvija pravilnim tempom. Međutim, pre nego što se osetimo preplavljeno i “poludimo” od razvojnih faza svoje bebe ili petogodišnjaka, dobro je znati da je svako dete drugačije. Ako ne uspe da prohoda ili progovori pre prvog rođendana, ne mora nužno značiti da ima poremećaj ili ozbiljno kašnjenje u razvoju.
Razvojni psiholozi i pedijatri imaju različite podele razvoja na faze, koje uglavnom osciliraju između četiri ili šest perioda. Međutim, bez obzira na broj faza, razvojne prekretnice tj. promene koje se dešavaju u određenom uzrastu ili starosnom rasponu ostaju iste. Koje vrste prekretnica u razvoju deteta postoje? U kom periodu treba dete da ih dostigne i savlada? Šta roditelji mogu da urade da podstaknu napredak kod svog mališana? Pročitajte.
Vrste prekretnica u razvoju deteta
Većina roditelja je upoznata sa fizičkim prekretnicama kao što su podizanje glave, hvatanje i sedenje. Međutim, postoje i druge radnje i pokreti tokom detetovog rasta i razvoja na koje treba obratiti pažnju. Uglavnom, govorimo o četiri kategorije ili vrste razvojnih prekretnica.
Fizičke razvojne prekretnice
Kada govorimo o fazama fizičkog razvoja i prelomnim trenucima koje roditelji posebno prate i iščekuju, bitno je da znamo da su njima obuhvaćene fine motoričke veštine, kao i gruba motorika. “Velike” motoričke veštine se obično prve razvijanju, a podrazumevaju sedenje, stajanje, puzanje i hodanje. S druge strane, fina motorika se odnosi na sposobnost deteta da drži kašiku ili bojicu, da crta oblike ili jednostavno podiže predmete.
Jedan od najjednostavnijih primera je dete uzrasta od 9 do 12 meseci koje počinje da ustaje ili čak da hoda. Kako je veliki vremenski opseg kada se ove veštine dešavaju, moguće je da će neke bebe ustati sa 9 meseci, a druge tek nakon 14. ili 15. meseca (ili čak kasnije!).
Kada je dete spremno, pridržava se za nameštaj i nedostaje mu samo malo podsticaja da se samostalno pusti i korača, roditelji mogu da pomognu da lakše napravi pomak u tom smeru. Možete pustiti dete da hoda boso, pridržavati ga ili pak “mamiti” nekom igračkom. Takođe, postoje razni modeli guralica za decu koji mogu biti od koristi, jer omogućavaju bebi da stekne sigurnost dok se kreće kroz prostor i istražuje. Bilo da sam gura stojeći ili sedeći na guralici, mališan vežba i postaje spremniji za prve korake bez straha.
Bitno je znati da nema razloga za brigu ako dete kasnije savlada hodanje, sve dok se odvija u očekivanom periodu. Prema tome, prohodavanje u 15. mesecu nema trajni loš uticaj na razvoj, niti je odraz nekih budućih oštećenja.
Kognitivne prekretnice
U fokusu kognitivnih promena i razvoja jeste sposobnost deteta da razmišlja, uči i rešava probleme. Tipični primeri ovih prelomnih trenutaka u razvoju:
- dete koje uči kako da reaguje na izraze lica
- dete koje traži predmet/igračku što mu je ispala iz ruke
- dete predškolskog uzrasta koje uči slova azbuke i slično.
Svaki put kad se vaš mališan udubi u neki problem s namerom da ga reši i pritom dođe do rešenja, pravi značajan korak napred u razvijanju kognitivnih veština.
Društvene i emocionalne prekretnice
Društvene i emocionalne prekretnice su usredsređene na to da deca bolje razumeju sopstvene emocije, kao i emocije drugih. Učenje interakcije i igre sa drugim ljudima, te razvoj empatije deo su ove razvojne faze. Ako dete pokazuje sklonost prema svojim roditeljima, odnosno prema ljudima koji o njemu brinu ili se uči da izrazi emocije mimikom – možemo reći da je savladalo određene društvene i emocionalne veštine. Izuzetno je važna, na primer, sposobnost deteta da se samoumiri.
Komunikacione prekretnice
Primeri komunikativnih veština: jednogodišnjak koji uči kako da izgovori prve reči, kao i petogodišnjak koji uči neka od osnovnih gramatičkih pravila. Beba od 4 do 5 meseci će “gugutati”, nešto starije dete će gledati prema osobi koja razgovara sa njim. Dakle, uključene su i jezičke i neverbalne veštine komuniciranja.
Novorođenče
Tokom prva dva meseca života novorođenče automatski reaguje na spoljašnje stimuluse. Takođe, može da pomera glavu s jedne na drugu stranu, vidi predmete izbliza, okreće se prema zvucima i plače da ukaže na neku svoju potrebu.
Vreme za osmeh? Do trećeg meseca života novorođenče počinje da se smeši ljudima.
Beba
Mnogo novih sposobnosti se brzo razvija u prvoj godini života. Sa 3 do 6 meseci starosti, bebe mogu da prepoznaju poznata lica, počnu da brbljaju, kontrolišu pokrete glave i spoje ruke. Oko šestog meseca bebe počinju da sede bez podrške, mogu da poskakuju kada se drže u stojećem položaju i reaguju na ljude koji ih zovu po imenu. Već u ovom uzrastu može se očekivati da bebe komuniciraju gestovima.
U periodu između 9 i 12 meseci, deca mogu da pokazuju na stvari, da uzimaju predmete, da puze, pa čak i da stoje uz podršku, a kao što je već bilo reči, neki mališani prohodaju upravo u ovoj fazi. Što se tiče komunikacionih veština, jednogodišnjaci mogu da imitiraju zvuk i gestove.
Dete od jedne do tri godine
Od prvog do trećeg rođendana dete bi trebalo da savlada neke od velikih motoričkih veština – da stoje sama, da hodaju samostalno, da počnu da trče i da se kratkim koracima penju uz stepenice. Fina motorika u ovom uzrastu obuhvata mahanje u znak pozdrava, držanje olovke ili bojice, crtanje kruga. Ključna tačka u razvoju komunikativnih veština podrazumeva učenje prvih reči, a onda malo kasnije i sklapanje kraćih rečenica. Uz uporan i strpljiv podstrek roditelja, dete od dve ili tri godine može da prati jednostavna uputstva (stavi kocku u činiju, dodaj mami plavu loptu, odnesi tati slikovnicu itd.).
Predškolski uzrast
Između 3. i 5. godine, motoričke veštine dece se usavršavaju. U ovoj fazi deca mogu da bacaju i hvataju loptu, preskaču i skaču, nauče da se samostalno oblače ili crtaju određene motive i strukture poput kućice ili cveta. Do četvrte godine bi trebalo da su već obučeni da sami koriste toalet. Kada je u pitanju razvoj govora i jezika, u ovom uzrastu mogu lako da izgovore celu, dugu rečenicu, pa čak i 2-3 rečenice.
Školski uzrast
Školski uzrast obuhvata period od 6. do 17. godine. U ovoj dugačkoj fazi razvoja deca imaju mnogo toga da nauče, pre svega u kognitivnom, emotivnom i komunikacijskom smislu. Osamostavljivanje, formiranje sopstvenog mišljenja, govor, pisanje i učenje – sve su ovo važni koraci u životu deteta koje ide u školu.
Takođe, deca razvijaju različite emocije kao što su ljubomora, ljubav i mnoge druge i mogu ih izraziti rečima i gestovima. Upravo u ovom periodu razvijaju prijateljstva i uglavnom stiču najbolje prijatelje. Seksualni razvoj oko i nakon puberteta čini ih zainteresovanim za zabavljanje.
Svako dete je drugačije
Dok se većina ovih prekretnica obično dešava tokom određenog vremenskog perioda, kao što je gore navedeno, roditelji ipak moraju imati na umu da je svako dete jedinstveno. Neće sva deca dostići ove prekretnice u isto vreme – niti bi trebalo. Opsezi jednostavno daju okvir za period kada treba očekivati razvoj određenih veština.
Neka deca mogu da dostignu neke prekretnice veoma rano, kao što je učenje govora mnogo ranije od svojih vršnjaka. Druga deca bi mogla prve reči izgovoriti mnogo kasnije. To ne znači nužno da je jedno dete darovito ili da drugo kasni u razvoju, već predstavlja individualne razlike koje postoje u razvojnom procesu. Međutim, značajna kašnjenja mogu ukazivati na problem koji zahteva procenu od strane pedijatra.
Na kraju, na roditeljima je da prate razvoj svog mališana, bez prevelikih očekivanja i brige i uplitanja. Većina mališana savlada sve prekretnice kada je za to spremno i raste i razvija se svojim tempom.
