Fras, odnosno febrilne konvulzije, smatraju se najčešom neurološkom komplikacijom u ranom detinjstvu. Najčešće nastaje usled visoke telesne temperature, a u izuzetno retkim slučajevima može nastati kao posledica nekih drugih stanja, poput meningitisa, encefalitisa, odnosno akutne ili hronične zastupljenosti nekog neurološkog oboljenja.
Naučnici još uvek nisu precizno utvrdili mehanizam nastanka febrilnih konvulzija kod dece, ali je ustanovljeno da genetska predispozicija može biti presudna za potencijalnu sklonost deteta da dobije fras. Ono što je izvesno, za ovakvo stanje najčešće je odgovorna niska tolerancija detetovog organizma na visoku telesnu temperaturu.
Što se tiče uzrasta koji je u najvećem riziku, do frasa dolazi kod beba od 3 meseca starosti, pa sve do detetove pete godine, ali je učestalost najveća u uzrasnom periodu od 14-18 meseci. Dečaci su u nešto većem riziku nego devojčice.
Važno je istaći da u proseku svako treće dete u razdoblju od 6 meseci do pune 2 godine, posle prvog napada doživi recidiv. Kod većine dece recidiv se javlja samo jednom, dok su dva ili više navraćaja retkost. Najveći rizik od recidiva imaju deca koja su prvi fras doživela pre prvog rođendana, deca koja su imala prvi napad usled telesne temperature niže od 38,5 stepeni, kao i deca koja u porodici imaju epileptičara ili osobu koja je u detinjstvu takođe imala fras. Neki poremećaji psihomotoričkog razvoja takođe spadaju u faktor rizika.
Koji je najpouzdaniji način za merenje telesne temperature?
Da dete ima visoku telesnu temperaturu lako možete primetiti ako usnama dodirnete njegove očne kapke. Međutim, toplomeri su neophodni kako bi se precizno utvrdilo koliko je visoka temperatura. Većina ljudi preferira tzv. živine toplomere, ali u apotekama danas možete kupiti i toplomere sa galijumom, zatim digitalne toplomere (brže od živinih, sa zvučnim obaveštenjem na kraju merenja), kao i beskontaktne toplomere za uho i čelo.
Iako su beskontaktni toplomeri najbrži, kontaktni su više pouzdani i većina lekara ih preporučuje. Uz pomoć njih se temperatura detetu može meriti pod pazuhom, rektalno ili u ustima. Vrednost će biti niža za 0,5-0,8 stepeni ukoliko se temperatura meri pod pazuhom.
Najčeći uzročnici visoke telesne temperature kod dece
Poznato je da je kod virusnih infekcija prvi simptom najčešće nagli skok telesne temperature. Fras se javlja kada dete odjednom dobije temperaturu iznad 38,5 C. Pre nego što je došlo do napada, roditelji nisu primetili da dete ima visoku temperaturu, ili su uspevali da lako snize temperaturu uz pomoć standardnih metoda – medikamenata ili tuširanja mlakom vodom.
U najčešće uzročnike visoke telesne temperature, koji su samim tim i indikatori za pojavu frasa, spadaju virusna oboljenja i to uglavnom gornjih respiratornih organa. Drugi okidači mogu da budu bakterijske infekcije gastrointestinalnog ili urinarnog trakta, zatim akutno zapalenje srednjeg uha, a nekad i vakcina koju je dete primilo.
Kako se kod deteta manifestuju febrilne konvulzije?
Fras ima dva oblika – može da bude tipičan ili atipičan.
Prosti, odnosno tipični oblici febrilnih konvulzija najčešće nastaju kod dece starosti od 1-5 godina. Pritom, napadi su generalizovani, traju najduže 15 minuta i ne navraćaju se u roku od 24 sata. Rekacije koje dete ispoljava tokom napada roditeljima izgledaju beznadežno i zastrašujuće. Očne jabučice idu u stranu i tako ostaju fiksirane, usne dobijaju modro plavu boju, dolazi do gubitka svesti kod deteta i snažne drhtavice. Kod pojedine dece čak je moguće da nastane kratkotrajni prekid disanja.
U slučaju atipičnih, komplikovanih febrilnih konvulzija simptomi su još više zastrašujući. Napadi su intenzivniji – ponavaljuju se više puta i traju duže. Po smirivanju napada kod deteta se javljaju prolazni, a u dosta ređim slučajevima i trajni neurološki ispadi.
Što se statistike tiče, treba istaći da se u proseku kod oko 5% dece zadržava rizik od kasnije pojave epileptičnih napada (kod tipičnih konvulzija), dok kod atipičnih oblika frasa, na žalost, taj procenat je znatno veći (20-30%). Ipak, atipični oblici frasa su daleko ređi, a najveći broj mališana koji su doživeli fras neće imati nikakve posledice u kasnijem razvoju, imaće kao i sva druga deca normalne intelektualne sposobnosti i ponašanje.
Kako roditelji mogu da pomognu detetu koje doživi fras?
U najvećem broju slučajeva, napadi prestaju nakon nekoliko minuta. Međutim, u slučaju da se to ne dogodi, potrebno je detetu hitno sniziti telesnu temperaturu. Zato roditelji male dece uvek u kućnoj apoteci obavezno moraju da imaju rektalne čepiće dijazepama, koji deluju veoma brzo i obaraju temperaturu u roku od desetak minuta.
Dok napad traje, potrebno je okrenuti dete na bok ili na stomak kako bi se osigurao položaj koji sprečava gušenje jezikom. Okretanje deteta mora da bude veoma suptilno i pažljivo. Iako je kod prestraveljnih roditelja to uglavnom prva rekacija, nikako se ne preporučuje detetu na silu otvarati usta ili ga šakama lupkati u obraze. U slučaju da dijazepam ne uspe da obori temperaturu, preduzimaju se druge metode za snižavanje temeprature, kao što je primena antipiretika, ili masiranje i stavljanje obloga peškirom natopljenim u mlaku vodu.
Pomoć lekara
Naravno, neophodno je što pre stupiti u kontakt sa lekarom i hitnom medicinskom službom, nakon čega će detetu biti ukazana stručna pomoć, a lekar će po pravilu odrediti hospitalizaciju deteta. Da bi se uspostavila što preciznija dijagnoza dete prolazi vrlo detaljne dijagnostičke procedure koje podrazumevaju iscrpnu anamnezu, pregled neuropedijatra, i sve moguće biohemijske i druge analize (analize krvi, urina, utvrđivanje nivoa glikemije, ispitivanje transaminaza, određivanje statusa elektrolita i sl.).
Nakon dijagnostikovanja osnovne bolesti deteta, koja je posredno, kroz visoku telesnu temperaturu dovela do frasa, pristupa se njenom lečenju u bolničkim uslovima.
