pixabay.com
Napokon je otkriveno zašto kosa sedi kad starimo. Krivac su, veruju američki naučnici, ćelije koje stvaraju pigmente i koje vremenom gube sposobnost sazrevanja, piše BBC.
To prekinuto sazrevanje utiče na nezrele ćelije koje bi se inače razvile u melanocite koji kosi daju prirodnu boju, prenose Vijesti.
Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku (NYU) proučavao je taj proces kod miševa koji imaju iste takve ćelije koje određuju boju dlake.
Ovaj rad bi mogao da bude početak zaustavljanja procesa sedenja kose. Ali ne samo to. Prema Britanskom udruženju dermatologa (BAD), rad na melanocitima takođe nam može pomoći da bolje razumemo zašto dolazi do pojave određenih vrsta raka i drugih medicinskih stanja.
Kako kosa sedi?
Kosa stalno raste i stalno opada i to je normalan ciklus koji se događa tokom života.
Nova kosa raste iz folikula dlake, koji se nalaze u koži, gde se takođe nalaze melanociti koji proizvode pigment. Melanociti takođe kontinuirano propadaju i obnavljaju se. Novi se stvaraju od matičnih ćelija, a istraživači veruju da su kod ljudi čija je kosa posedela te ćelije na neki način “zapele”.
Tim sa njujorškog univerziteta koristio je posebna skeniranja i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.
Kako kosa stari, ona ispada i opet iznova raste, a s vremenom sve veći broj matičnih stanica melanocita počinje sve sporije da obavlja posao. Matične ćelije prestaju da kruže oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne mogu da sazru i prave melanocite. Ako nema stvaranja pigmenta, kosa postaje siva, bela ili srebrna.
– Naša studija pomogla nam je da bolje razumemo kako matične ćelije melanocita deluju na boju kose – rekao je za časopis “Nejčer” voditelj studije dr Ći Sun.
– Velika je verovatnoća da se isti fiksni položaj matičnih ćelija melanocita pojavljuje i kod ljudi. Ako je tako, to predstavlja potencijalni put kojim treba ići kako bi se poništilo ili sprečilo da kosa postaje seda – rekao je on.
Ovo nije prvi put da su naučnici sugerisali da bi sedenje kose mogao biti delimično reverzibilan (povratan) proces.
Loša ishrana jedan je od mogućih uzroka preranog sedenja koje se može izlečiti. Neki istraživači tvrde i da stres može doprineti tome da ljudska kosa postane bela i sugerišu da bi uklanjanje stresa moglo – barem na neko vreme – da obnovi proces pigmentacije.
Druga istraživanja upućuju da genetika, odnosno naš DNK, delimično određuje kada ćemo posedeti.
Sedo je moderno
Dok neki više vole da sakriju sedu kosu bojom, drugi je prihvataju. Neki čak odluče da i ranije oboje kosu u srebrnu, belu ili sedu nijansu.
Prema “Glamur Magazinu”, upravo je srebrna kosa trend za proleće koji su prigrlile mnoge mlade devojke.
“Primetili smo da je jedna nijansa posebno popularna. Siva – sveža, prozračna, sedefasta boja koja osvaja Instagram”, piše u članku “Glamur Magazina”.
Frizer Luk Heršeson nedavno je rekao za britanski “Vog”: “Jedno vreme niko nije želeo da ima sedu kosu, ali sada toliko ljudi boji kosu u sivo da više ne poistovećujemo sedu kosu sa starošću”.
Stručnjaci savetuju da se izdajničke sede vlasi ne čupaju jer to neće sprečiti da sledeća dlaka koja izraste iz istog folikula bude siva. A ako oštetite folikul dlake, nova kosa će teže rasti, što znači da biste na kraju mogli da imate manje kose ili čak područja u potpunosti bez kose.
Dr Lejla Asfur iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je da je bojenje kose velik posao oko kojeg se vrti silan novac.
– Predviđa se da će globalno tržište boja za kosu dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara do 2030. Jasno je da postoji velika potražnja. Kad je reč o široj populaciji, očita implikacija ovog istraživanja je da smo korak bliže pronalaženju načina da sedim vlasima ponovno vratimo prirodnu boju – rekla je ona.
Potrebno još istraživanja
– Ali, rezultati ove studije takođe pomažu medicinarima da bolje razumeju i neka druga stanja u kojima ove matične ćelije mogu igrati ulogu, Na primer, moći ćemo bolje da razumemo temeljnu prirodu najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma – dodaje doktorka.
Ovo istraživanje može da pomogne kod medicinskog stanja koje se zove alopecija areata, kada imunološki sistem napada kosu i prouzrokuje njeno opadanje. Ponekad kod ovakvih pacijenata kosa ponovo izraste, ali pobeli, objasnila je.
Osim toga, istraživanje bi moglo da donese i neka nova saznanja o vitiligu – stanju kada se na koži razvijaju bele mrlje.
Naučnici su pokušali da hirurški postave folikule dlake na zahvaćena područja kako bi pomogli regeneraciju boje iz pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake. Ali, za to je ipak potrebno još istraživanja, kaže dr Asfur.
