EPA/Sergei Ilnitsky
Umor i bolovi u mišićima… Svaka vakcina, pa i ona protiv kovida, može da ima nuspojave. Međutim, takozvani “post-vakcinalni sindrom” teško je diganostifikovati.
Tokom pandemije korone širom sveta ubrizgano je više od 13 milijardi doza vakcina – samo u Nemačkoj 192 miliona doza. Nikada ranije toliko ljudi nije primilo jednu ili više vakcina protiv iste bolesti u tako kratkom vremenu, prenosi DW.
I nisu svi to dobro podneli. Nakon što su primili vakcinu, neki ljudi su se suočili s različitim simptomima. Neki od njih su teški i onemogućavaju im normalan život. Sada neki od tih ljudi od proizvođača vakcina Bajontek traže naknadu za pretrpljenu štetu zbog tzv. “post-vakcinalnog sindroma”.
Šta je post-vakcinalni sindrom?
Ono što su mnogi ljudi osetili jeste bol na mestu uboda, a zatim umor, glavobolja ili temperatura. Ti simptomi brzo prolaze i smatraju se normalnom reakcijom na vakcinaciju.
Post-vakcinalni sindrom je mnogo više od toga. Ali, šta tačno, to još niko zapravo ne zna.
Slično kao i “produženi kovid”, i post-vakcinalni sindrom predstavlja skup simptoma i kliničkih slika u mnogim aspektima sličnim onima kod produženog kovida: hronični umor, migrene, bolovi u mišićima ili kardiovaskularne bolesti.
Koliko god simptomi bili višestruki, jedno im je zajedničko: napadaju obolele nedugo nakon vakcinisanja. A, s obzirom na to da su nuspojave i štete od vakcinacije uvek povezani s vakcinom koja je korišćena, logično je da pogođeni smatraju da je reč o post-vakcinalnom sindromu.
– S tačke gledišta obolelih to je potpuno razumljivo – kaže Harald Pris iz berlinske klinike Šarite i tamošnjeg Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE). On međutim smatra da su dimenzije post-vakcinalnog sindrom “apsolutno precenjene”.
Do 31. oktobra 2022. gotovo 51.000 sumnjivih slučajeva ozbiljnih nuspojava nakon vakcinisanja prijavljeno je Institutu Paul Erlih. To je ustanova koja je u Nemačkoj zadužena za odobravanje vakcina i lekova i koja takođe podnosi redovne izveštaje i o vakcinama protiv korone.
Kako medicinski stručnjaci donose dijagnozu da je reč o post-vakcinalnom sindromu?
Doktor Pris se na neurološkoj klinici u Šariteu susreće s mnogima koji veruju da pate od post-vakcinalnog sindroma. Ni on, a ni drugi koji se bave tom temom ne poriču da je moguće da vakcinacija nekima od njih uzrokuje ozbiljne simptome i da im je potrebna pomoć.
Prvi pokazatelj da glavobolja, osećaj iscrpljenosti ili slabost mišića zapravo imaju veze s vakcinom je vremenski okvir: ako se simptomi pojave nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon ubrizgavanja vakcine, veza bi mogla da postoji. „A da li je zaista tako – to se sa sigurnošću može dokazati samo u retkim slučajevima“, kaže neurolog i naglašava: „Ne postoji nijedan biomarker koji je nauka široko prihvatila.“
Takav biomarker bi na primer bilo specifično antitelo koje organizam proizvodi kao odgovor na vakcinaciju. Istraživači su otkrili posebna antitela u krvi ljudi koji su nakon vakcinacije imali upalu srčanog mišića (miokarditis). Miokarditis se smatra mogućom, ali retkom nuspojavom nakon primene vakcine Bajontek-Fajzer.
Vakcina je takođe identifikovana i kao uzrok češće pojave tromboze venskih sinusa. Tu se pre svega radi o vektorskoj vakcini kompanije Astrazeneka.
Glavobolje, sindrom hroničnog umora ili kardiovaskularni problemi zagorčavaju život ljudima, i to ne samo od pandemije i velikih kampanja vakcinisanja. „Svaki dan se samo u Nemačkoj postavi 30 novih dijagnoza multiple skleroze“, podseća doktor Pris i ukazuje: „Pripisivanje svih tih simptoma vakcini, a bez čvrstih dokaza, malo pomaže obolelima. Jer, bez prave dijagnoze, teško da je moguća korisna terapija.“
Za Prisa i druge koji se bave temom post-vakcinalnog sindroma jasno je da mnoge kliničke slike s kojima oboleli dolaze kod njega u ordinaciju imaju druge uzroke. S druge strane, kaže, pravi post-vakcinalni sindrom verovatno je veoma redak.
Šta se događa u telu pacijenta nakon vakcinacije?
Ljudski imunološki sistem veoma je složen i nema pouzdanih saznanja o tome šta se tačno događa u organizmu ljudi nakon vakcinacije.
Imunološkinja Kristine Falk sumnja da bi srž problema mogla biti unakrsna reakcija s šiljastim (spajk) proteinom vakcine. Osim stvaranja antitela protiv spajk-proteina, neki pacijenti koji pate od produženog kovida, kao i neki od ljudi koji su vakcinisani, takođe razvijaju određenu vrstu unakrsne reakcije u kojoj stvaraju tzv. auto-antitela, koja nenamerno prepoznaju i napadaju endogene strukture.
Zato, kaže, ne čudi što simptomi dugotrajnog kovida mogu da budu isti kao i nakon vakcinacije, jer se u organizmu odvijaju slični imunološki procesi.
Istraživači su nešto slično uočili i kod vakcine protiv svinjskog gripa, tačnije protiv uzročnika H1N1. I vakcina i infekcija izazvali su kod malog broja ljudi ono što je poznato kao „narkolepsija“.
Istraživačima je tada bilo relativno lako da uđu u trag toj štetnoj karakteristici vakcine, jer su oboleli imali slične genetske faktore koji su pogodovali bolesti. Tu ozbiljnu nuspojavu vakcine bilo je i lakše dokazati, jer je u to vreme samo mali broj ljudi bio zaražen H1N1.
Nasuprot tome, u slučaju Covid-19, milioni ljudi su vakcinisani, a milioni su isto vreme bili i zaraženi. Zbog toga se samo u najređim slučajevima može sa sigurnošću reći da li su ljudi koji se leče kao post-vakcinalni pacijenti u isto vreme bili i zaraženi neposredno pre ili nakon vakcinacije.
– Kako bismo sa sigurnošću mogli da pratimo različite simptome obolelih nakon vakcinacije – kaže Falk, “morala bi da se isključi mogućnost da su u bilo kom trenutku bili zaraženi virusom. A to je moguće samo u najređim slučajevima.”
